Iznuđena Arhitektura … ljutiti Mikelanđelo …

Posle prohujalih svih tih epoha od Praoca do sada, nestajanje civilizacija i nastajanja novih, Egipat, Vavilon, Grci, Rimci, pa onda barok, pa ampir, pa anti barok … ups , ne anti barok ne postoji ali svakako ima post barok ili bar neki kvazi barok, ništa se nije predavalo olako i putem prefiksa pokušavalo je da opstane ali i arhitekti u nemoći da zakorače u neko novo poglavlje pribegavali su upotrebi prefiksa i prodavali staro za novo. Kao oni što se proslaviše posle modernista. U jednom trenutku zapatio se i arhitekturalni brutalizam, ne zna se razlog spominjanja toga na ovom mestu ali dobro je zapaziti ga, a prestižno je da se u upravo u Arhitekturi najavilo i predvidelo šta će se sve daljim tekom vremena dogoditi planeti, brutalno.

01-gaudi-s-casa-battloDakle, sve što beše u Arhitekturi u smenama stilova i načina promišljanja forme, ponekad i sadržaja, uvek je dojezdilo kao iznuđena promena i sledstveno tome i iznuđeno prihvatanje nadošlih revizija kulturnog modela, ili možda obrnutim redom, sve jedno. Retko kada su se događale sasvim nove vrste, uglavnom derivati u masi, išlo je sporo kroz istoriju građenja to koračanje unapred, ali je još od kada se Praotac manuo pećina i koliba i poslao potomke u zidane građevine, unet pojam prestiža kao vrhovne vrednosne ravnateljice. Sve je tako potrajalo do savremene arhitekture, za sada neimenovane sa unikatnim produktima gde se pojedinac, Arhitekta, egzibionistički takmiiči sa okruženjem, suprotstavljajući statičnost zgrade zemljinoj teži ili pokušavajući da predloži sasvim novi vid proporcije, podlegavši čežnji da prirodi konačno stane za vrat. Kao usputni produkt nastaje estetika neverovatna i prelepa. Zamalo, pa kao u Gaudija … Dalje