Đorđe Bobić

Ulaženje u pećinu koju je Praotac izabrao i odredio za stanište svog plemena bilo je znatno otežano prirodnom preprekom, šiljatom, rapave površine stenom u podu na samom ulazu koja je pristup ka unutrašnjosti pećine delila na dve dela pa se prolazilo postranice, pobočke, uz ogrebavanje tela i povrede, naročito kada je bila žurba jer je trebalo hitro se skloniti a da se ne bude plen sabljastog tigra ili neke druge pošasti. Pećinari su trpeli posledice ove građevinske nepodobnosti, u sebi su gunđali jer nije bilo primereno Praocu žalbu iskazati, imao je on važnije probleme da savladava a ne da se brine o ponekom odranom ramenu. Ipak, vremenom je uvideo da tako više ne ide, posebno kada nije dovoljno brzo uneta krupna lovina te su je alavi napasnici, tu ispred pećine na njegove oči prožderali i onda je odlučio u iznudi, nije bilo druge do da se prepreka ukloni.

Dalje →

Praotac je oslobođen obaveze da brine o opstanku svog plemena jer je zaduženje preneo na potomke, zainteresovan za posledice svog nekdanjeg bavljenja arhitekturom obilazio planetu i stigao na njenu severnu stranu u beskrajni ledeni prostor. Ugledao je tamo iglo, arhitektonsku tvorevinu namenjenu obitavanju, o kojoj su mu pričali da je u prostoru oko severnog pola grade Eskimi, takođe njegovi potomci. Sve je bilo u skladu sa kazivanjima, iglo je neveliko zdanje od komada leda u kome porodice lovaca na foke nalaze zaklon od agresivnog okruženja a njegovim graditeljima osim leda nikakav drugi materijal nije dostupan i uverio se da ga oni vešto i svrsishodno koriste ne bi li obezbedili prostor za preživljavanje i opstanak.

Dalje →

Beogradski sajam, Arena Hale 1, štand izdavača SAMIZDAT B92, knjiga Đorđa Bobića «BELEŽENJE PO BEOGRADU» ...

Proteklo je sedam vekova kako su Inke, postupajući po volji vladaoca Pachacuti za njegove i potrebe carstva u Andima, na planinskom vencu Urubamba a na 2.300 metara visine iznad okeana izgradile obitavalište i svetilište ili religisko utoćište za vladara koga su smatrali božanstvom prisutnim na zemlji. Arheolozi, koji posle uvek dođu i prekopavaju zaostavštinu i tumače je na osnovu preostalih kamenčića, tamo nisu našli uobičajene atribute i sadržaje gradskog ambijenta već samo zgrade i odaje za boravak vladara i bavljenje religiskim ritualima. Na toj planinskoj vrleti u visinama bliskim beskonačnom nebu, vladar je tražio, očiju uprtih u prostore gde pravo Božanstvo stoluje, odgovore na pitanja koja se ne postavljaju izgovaranjem reči, samo mislima a koje je samo on imao pravo da ima.

Dalje →

Izgleda da je na izmaku vreme kada se društveni, ekonomski i politički prestiž postizao a moć dokazivala gradnjom velelepnih zdanja od kojih dah zastaje a oči toliku lepotu ne mogu da podnesu. Za cenu i utrošak energije pomoću koje bi u zdanju svi aparati radili se nije pitalo, jer je bilo neophodno opstati na dovoljnoj i poželjnoj visini neke od hijerarhiskih lestvica. Arhitektura je sa izvršiocem radova, arhitektom, pratila potrebu platioca gradnje i zajedno, ujedinjenim snagama su gradili i ostvarivali svako svoj interes; arhitekta je sledio svoju viziju i iscrpljivao talenat a platilac se ubeležavao u gradsku istoriju, urbani milje i ktitorsku ligu dostižući svoj cilj (viziju) o pokazivanju moći nad drugima i opstajanju do kraja ovog sveta. Tako je arhitektura nastajala i trajala bivajući, pored one trivijalne priče o krovu nad glavom, sredstvo za iskazivanje poruka. Praocu je koristila da se skloni od nepogode i zveri, kasnije onima što su zauzeli teren da ga brane od napasnika gradeći tvrđave, onda su imali potrebu da negde trguju, potom su izmislili doktrine, verske uglavnom, da zaplaše i zbune narod propovedajući u hramovima pa u katedralama, najzad, od skora da se imaoci kapitala pokažu i tržišno pozicioniraju gradeći neobičnu i ekstravagantnu formu zgrade. Takmičenje je trajalo vekovima, razni razlozi su po etapama, iz ere u eru, uticali na arhitektoniku zgrade zavisno od kulturnog obrasca i potreba iznuđujući arhitekturu koja je mogla da zadovolji vladajuća pravila i pre svega lukrativne interese, ređe one iz sfere umetničkog stvaralaštva, mada se i to događalo.

Dalje →

Arhitektura je nastajala u iznudici odvajkada prateći predano i bez pogovora sve civilizacijske potrebe, iz toga proizašle zahteve i modele opstajanja. Nikada se nije dogodilo, u ma kojoj od prohujalih epoha, kao i danas uostalom, da arhitektura bude u neskladu sa modelom koji je tog trenutka preovladavao i kao takav određivao okvir mišljenja javnog mnjenja, uzuse i pravila ponašanja, vrednosti moralne, etičke, estetske, pa sledstveno tome i vrednosti ko kojima se arhitektura gradila. Nisu bile zaboravljene ni sankcije za ambiciozne sa povišenim nivoom adrenalina kojima je bilo tesno u važećem, društveno etabliranom ramu Bilo je tokom istorije gradova i arhitekture preklapanja modela opstajanja, jedni u nadiranju i drugi u zaostajanju bilo zato što su pobeđeni u nekom od ratova za teritoriju i robu ili su prosto zamenoćali, iscrpli svoje mogućnosti, nove sokove rasta nisu našli, presušili su ali nisu prestali da grade na temelju onoga gde su zastali a novi u osvajanju prostora zidali su svoje građevine obeležavajući zauzetu i osvojenu teritoriju.

Od Praoca do danas je tako bivalo i kada se prelistava po virtuelnom zborniku izgrađenog na planeti proteklih milenijuma potvrda o trajanju tog protokola izvire iz svakog ugrađenog kamena ili neke grane sa drveta otrgnute. U neprekidnom komešanju civilizacija za bolju poziciju stvaranje nove arhitekture se događalo upravo u vremena smena civilizacija, na ivici dodira starog i novog. Postojeće stanje duha i tla gradskog je bilo otskočna daska za nova pregnuća naprednih u iznudi. Promene su se događale iznenada i nenajavljeno, mada očekivano u izmaglici predugog i rutinskog trajanja. Sve posle tog čina bilo je trajanje, uporedo sa zatečenim koje onda, vremenom, ili nestaje zauvek ili se obeležava kao istoriska kulturna činjenica, posle nazvana kulturnom baštinom, zaostavštinom predaka. Posle se procedura ponavlja sa novim kulturnim modelom i proisteklim arte factima koji trpe pritisak nečeg još novijeg, pa se kulturna baština obogati novom i dodatom sadržinom.

Dalje →