Iznuđena arhitektura … na izmaku energije

01-vetr-01Izgleda da je na izmaku vreme kada se društveni, ekonomski i politički prestiž postizao a moć dokazivala gradnjom velelepnih zdanja od kojih dah zastaje a oči toliku lepotu ne mogu da podnesu. Za cenu i utrošak energije pomoću koje bi u zdanju svi aparati radili se nije pitalo, jer je bilo neophodno opstati na dovoljnoj i poželjnoj visini neke od hijerarhiskih lestvica. Arhitektura je sa izvršiocem radova, arhitektom, pratila potrebu platioca gradnje i zajedno, ujedinjenim snagama su gradili i ostvarivali svako svoj interes; arhitekta je sledio svoju viziju i iscrpljivao talenat a platilac se ubeležavao u gradsku istoriju, urbani milje i ktitorsku ligu dostižući svoj cilj (viziju) o pokazivanju moći nad drugima i opstajanju do kraja ovog sveta. Tako je arhitektura nastajala i trajala bivajući, pored one trivijalne priče o krovu nad glavom, sredstvo za iskazivanje poruka. Praocu je koristila da se skloni od nepogode i zveri, kasnije onima što su zauzeli teren da ga brane od napasnika gradeći tvrđave, onda su imali potrebu da negde trguju, potom su izmislili doktrine, verske uglavnom, da zaplaše i zbune narod propovedajući u hramovima pa u katedralama, najzad, od skora da se imaoci kapitala pokažu i tržišno pozicioniraju gradeći neobičnu i ekstravagantnu formu zgrade. Takmičenje je trajalo vekovima, razni razlozi su po etapama, iz ere u eru, uticali na arhitektoniku zgrade zavisno od kulturnog obrasca i potreba iznuđujući arhitekturu koja je mogla da zadovolji vladajuća pravila i pre svega lukrativne interese, ređe one iz sfere umetničkog stvaralaštva, mada se i to događalo. Dalje