Upoređivanje Beograda …

01-scan0002Beograđanin je hodao po Evropskom prostranstvu i posetio je Amsterdam, Kopenhagen, Prag, Pariz i još nekoliko gradova manje poznatih ali koji su uvek usput, te se, po toj prenaseljenoj Evropi, nezaobilazno nailazi na njih. Građanin Beograda je razgledao, zagledao i prepoznavao slike sa razglednica ili ekrana kompjutera i pamtio je, prepisivao viđeno u virtuelnu beležnicu da ima o čemu da priča kad se vrati. Posle se vratio na svoje ognjište u Beograd, pogledao unaokolo po ulicama, obalama reka, trgovima i fasadama, uočio da sve to ovde nije kao tamo gde je boravio, što je sasvim prirodno i normalno, i upitao se gnevno zašto njegov grad nije kao oni koje je video, koji su mu razgalili dušu i neobično mu se dopali. Pitanje je bilo neodređeno, opšteg tipa, nije ciljao ni na šta konkretno, nije baš bio siguran zašto je nezadovoljan Beogradom niti zašto su mu se ti drugi primerci urbanih tvorevina dopali da je poželeo da ih preslika u Beograd, a niti zašto su mu ti gradovi izazvali zavist, nezadovoljstvo i čežnju. Posle, kad su prvi utisci utihnuli a grč od zavisti uminuo, i kad je popio kafu u kafeu Biblioteka na Terazijama i bio opet sa sobom i svojim gradom, mislio je o tome šta je on to hodajući evropskim tlom upoređivao i sa čime, i zašto je taj upoređivački poriv uopšte bio probuđen. Sa jedne strane, upoređivanje je prirodno i ako se poseduje referentna vrednost onda taj čin može biti delotvoran i koristan, mogu se odrediti poučni zaključci. Razmišljao je, naravno, o tome da njegovo upoređivanje gradskih lepota i onog dugog, suprotnog, nije isto kod svih Beograđana jer su različiti doživljaji grada, zahtevi od grada, očekivanja, potrebe i različito je razumevanje razvoja i toka stvaranja grada kroz vreme u čijem protoku je upoređivač prisutan samo jedan tren. Dalje