Beograd u čežnji da pripadne sopstvenom priobalju

amf-01Beograd ima privilegiju da se zatekao na četiri obale, ne svojom voljom već zato što kroz grad protiču dve reke, evropske, mada se to u gradskoj matrici ne prepoznaje, obale i grad su dva bića koji su se usled volje geografije našli jedan uz drugog ali izgleda kao da se ne primećuju. Posebno se to odnosi na desne obale Save i Dunava gde su železnički koloseci, industriski objekti u opadanju, skladišta svega i svačega, stisnuta i nepristupačna luka, zapušteni predeli i đubrišta. Preko tog nepriličnog ambijenta Beograd baca čežnjivi pogled na Savu i Dunav i zadovoljava svoju čežnju sa ono malo uređene gradske obale oko Nebojšine kule, dorćolskog naselja, savskog pristaništa i sajma gde je uspeo da se obale domogne. Decenijama već, sledeći čežnju i težnju, uglavnom na rečima, traje virtuelno privođenje grada vodi i obalama. Nikako da stari gradski centar na desnim rečnim obalama dodirne reku, ostao je na grebenu i opire se rečima i nagovorima urbanista, političara i drugih vidovitih zaduženih za javno iskazivanje čežnje, valjda zbog toga što je sa reka i obala odvajkada dolazilo neko zlo, neprijateljske vojske, poplave, podzemne vode, pa se otpor prema obalama utkao u biće ljudi. Vekovima unazad tamo su građene fortifikacije, pošto su dolazili i trgovački brodovi bila su i privremena pristaništa, pruge, i ostali za to dragoceno gradsko mesto neprimereni objekti, pa ni nekoliko pokušaja u proteklim decenijama da se to promeni nije urodilo plodom, otpor iz duše i neki stvarni događaji su ostavili sve na svom mestu, takvom kakvo je. Dalje