Beograd ima Beograđane

01-akt-01Beograd ima Beograđane, građane iz svih krajeva grada ali i iz sveta, koji ne propuštaju da kažu i odrede odakle su: Čuburac, Dorćolac, Savamalac, ali i Ličanin, Piroćanac, Rus (zna se od kada), ili, na primer, Nemac. Uz to, Beograđani su školovani, sa najvišim obrazovanjem, čak su i akademici, no nađe se i poneko nedovoljno opismenjen, ima ih i veoma kreativnih, ali i epigona. Postoje stariji koji govore kako je nekada sve bilo mnogo bolje, i mladi koji, iako to nikada nisu ni videli ni doživeli, govore da je sve to nekada bilo bez veze. Oni sa Čubure ili Dorćola jesu Beograđani, to ne poriču, ali i ne ističu; to im dođe nekako kao podnaslov. Dok oni što su došli sa raznih strana, bilo nedavno, bilo da imaju već koju generaciju iza sebe, posebno naglašavaju da su pravi Beograđani, a svoje poreklo otkrivaju tek tokom razgovora. Uveče odlaze u zavičajne klubove ili u posebno izabrane kafane gde zaplove u oblake nostalgije, da bi izjutra bili Beograđani još više. Dalje

O još jednom Beogradu

01Postoji Beograd na Ušću, oko reka, prema Avali ili na Dorćolskoj padini, na grebenu od Kalemegdana do Vračara i onaj u Topčideru, grad svakodnevni, u kome Beograđani vode decu u školu, u kome troše dato im vreme i neprekidno istrajavaju da ga grade i uređuju. Reklo bi se – realni Beograd. Postoji i Beograd iz vremena prošlih ali i budućih, on je oko nas u beskonačnom prostoru a čine ga misli Beograđana onih od nekada, ovih sadašnjih i onih koji tek nameravaju da se pridruže. Taj eterični, virtuelni, beskrajno veliki Beograd zaokupio je sve moguće prostranstvo, pa je i ovo, gde jesu Beograđani, njegov deo. U tom velikom Beogradu je i onaj iz prošlosti u kojem je sve što beše nekada, – svaka kuća i drvo, ulica i neki slučajno bačeni kamen, – ubeleženo i postoji, ali se i dopunjuje kad god se nešto poruši ili žbun poseče. Ne da bi se stavilo u neki spomenar, već da bude i dalje prisutno, da nam neprekidno šalje poruku, da nas podseća i opominje. Dalje

Beleška o ubanističkom planu za po kući …

03-goli-platanUrbanistički plan po prirodi svojoj je virtuelan i u ovom parčetu vremena nastaje između ostalog (struke na primer, mada to nije tako važno …) iz gradske ili državne urbanističke politike koja se putem plana deklariše i objavljuje, sabirajući u papire i crteže poruku narodu o tome šta im se nudi i kako će grad izgledati u kome će oni (glasači) svoju sreću nalaziti iza svakog ćoška. Ima nekoliko kreativnih pojedinačnih lumena ili još kreativnijih grupa koji umišljaju urbanističku politiku. Sve su to manje urbanisti koji su nekada bili zaduženi za vizije, oni postaju izvođači urbanističkih radova u radnim kombinezonima a radovi su obimni i komplikovani. Treba uskladiti, ustvari nemoćnim planom koji posle svega ispadne i konfuzan, veoma različite interese, učiniti lobije zadovoljnim, promovisati na prihvatljiv način sasvim nerealne ideje i namere, afirmisati jedne potrebe a druge skrajnuti, izaći deklarativno u susret pregolemim narodnim i drugim zahtevima, pritajiti gradsku nemaštinu i učiniti podnošljivim bar planski, pomoću u koloru nacrtanih vizija, život u Beogradu. Dalje