Novi Beograd ima stari Beograd

nbgd-03Počelo je posle rata, onog drugog svetskog, kada je nova država namerila izgradnju svog grada primerenog svojoj misiji, grada za radničku klasu blizu fabrika, za borce koji su pobedili u revoluciji. Taj novi grad trebalo je da pokaže da je novoj državi tesno u starom Beogradu koji su gradili pobeđeni. Odabran je teren od Zemuna, uz obale Dunava i Save sve do surčinskog polja, močvarno tlo koje je sa nekoliko metara peska nanetog radom akcijaša prilagođeno za gradnju. Zatim su u kvadratnoj matrici napravljeni blokovi, svaki nazvan svojim brojem, pa ni do danas nemaju svoja imena. Vizija, strategija i urbani koncept bili su jasni, veoma je imponovala odluka da se ratom uništena zemlja odvaži na tako veliki poduhvat. Grad je izgrađen, živeo je svoj život i uspeo je da se prilagodi i savremenom ritmu pružajući dobru priliku za razvoj.
Manje je važno što novi grad nije bio sasvim originalan bez obzira na nameru države da stvori nešto sasvim posebno što bi obeležilo pobedu. Usvojena je već osvojena šema iz moderne; ideologija lokalnog komunizma izgleda nije imala moći ili vremena da stvori novi koncept, već je prepisan provereni, u to vreme preovlađujući stil i način pravljenja grada, mada je on nastao kao proizvod drugačije ideologije i iz sasvim drugih potreba. Ipak, grad je začet, izgrađen, a ubedljiva politička i marketinška akcija obeležila ga je kao nešto što najviše odgovara upravo onome što je država proklamovala – novom društvu. Ipak, zaboravljeno je da je u prvoj polovini XX veka jedan ruski arhitekta napravio skice za novi grad baš na tom prostoru. Nisu ti pobednici baš sve izmislili, zar ne? Dalje