Evropejski Beograd … ?

evropski-bgdBeograd je Evropejski grad … ? Mantra je sročena i postala je deo govora mnogih Beograđana koji to izgovaraju u različitim prilikama potaknuti verovatno željom da budu kao sav ostali svet, što im je, istina, obećano, pa su u to mnogo uložili i sada, sa pravom, traže. Postavlja se pitanje mogu li oni zaista opisati svoj iskaz, objasniti i odrediti zašto baš to izgovaraju. Da li zaista veruju u mantru ili je izgovaraju kao i sve druge mantre kojima se iskazuje neka nametnuta neoboriva istina ili, po tradiciji, uvreženo uverenje?
Šta to Beograd čini evropskim, ili bilo koji drugi grad, koji želi da uz svoje ime prikači tako prestižan pridev? Možda se to olako izgovara, zato što je magovito značenje reči i pojma, zato što nije jasno šta to tačno znači, zato što dobro zvuči, zato što se tome zaista teži ili zato što se time pokriva neevropska situacija i lokalni prostakluk i nemoć da se takav grad sasvim ostvari, pa građani i političari na toj frazi insistiraju, tražeći u njoj pokriće ili utehu. Uostalom, mnogo puta izgovoreno postaje istina, upravo to i jeste cilj mantre da virtuelno postane stvarnost. Možda građani koji koriste tu mantru sami sebi dižu vrednost i samopoštovanje i možda se kada to izgovore osećaju bolje ili im to pomaže da u mislima budu deo sveta, da se mogu jednačiti sa Parizlijama ili već sa nekim drugim. Dalje

Usvojen je Plan park-šume „Zvezdara”

zvezdara-detaljIstorija slučaja park-šume „Zvezdara”, čija je jedna epoha upravo završena u Skupštini grada usvajanjem plana Detaljne regulacije a posle burne javne rasprave, pokazuje i drugu stranu demokratičnog načina planiranja. Bila je tu oduvekv šuma, trajno, javno dobro Beograda, velika i bujna, nenaseljena, pa su je (građani preobučeni u odela investitora) krčili bez pitanja i gradili kuće na krčevini. Usled seče šume nastala je erozija, a nije bilo ni kanalizacije, pa su se otpadne vode izlivale nizbrdo, slobodno u prostor i zapretilo je klizište. Da se spreči dalje uništavanje javnog dobra i propadanje tla, grad je odlučio pre nekoliko godina da plati izradu urbanističkog plana. Cilj je bio da se park-šuma zaštiti, da se nelegalna izgradnja lokalizuje u enklave koje se ne mogu više širiti, da se uklone nelegalna zdanja koja ugrožavaju javni prostor, da se izgradi infrastruktura i zaustavi klizište, da se urede ulice i pešačke trase i saobraćaj uredi ne samo za stanovnike već i za drzge Bograđane koji bi da tuda šetaju. To je razumna i neophodna akcija, kao poslednja odbrana šume (onog prostora koji je preostao) i pokušaj njene zaštite i obnove, i to je gradski Urbanistički zavod uradio na uzoran način. Naravno, to neumitno podrazumeva da se neke nelegalno izgrađene zgrade poruše, da se deo zemljišta iz nelegalno formiranih parcela-okućnica vrati šumi i javnom dobru, i da se na zemljištu gde je to moguće a da ne ugrožava šumu grade objekti od javnog interesa.

Dalje