Đorđe Bobić

Stereotipna je priča o doseljavanja u Beograd sa mnogih strana i iz raznih razloga, kao i diskurs o posledicama punjenje grada. Traje to oduvek, i umesto otpora neizbežnom, bolje je narezati dovoljno ključeva ne bi li se izbeglo otvaranje Beogradskih vrata kalauzom. Dolazak u prestonicu nije samo, opet uobičajena trivijalnost, iz ekonomskih pobuda, dolazak je radi atraktivnijeg posla, dođu pa ostaju pošto se odškoluju, čežnja za velegradskom vrevom, hoće da vide kako je ovde, beže ljudi iz svog okruženja zbog siromaštva, rata, netrpeljivosti ma koje vrste a na Balkanu toga ima dovoljno da se napuni još jedna prestonica.

Politička priča o decentralizaciji i regionalizaciji nije do sada funkcionisala baš najbolje a ostvarenje te priče je mogući način da se u napuštanim mestiima diljem države obezbede uslovi koji bi odlazak odatle i naseljavanje u velike gradove sveli na prihvatljivu meru koja u celom svetu postoji. Premeštanje ljudi po sopstvenoj želji i potrebama je normalna stvar, sloboda kretanja i traženje boljih uslova, ma kakvih, je čak i poželjno. Uostalom, grad u koji niko nema nameru niti želju da dođe i naseli se ima neki ozbiljan problem.

Dalje →

Bobićeva  knjiga Traganje za gradom, pomalo prustovskog naslova  autobiografskog je karaktera, ali je, mihizovski rečeno, i autobiografija o drugima. Ko su ti drugi? To su pojedinci i grupe, odnosno urbani akteri koji su pedesetak godina, od 1962. do 2012. godine, neki manje, a neki više, preobražavali gradove i daju se svrstati u četiri glavna tipa: političare (lidere, partije, pokrete...), privrednike (privatne preduzetnike, banke, vlasnike građevisnkog zemljišta..., stručnjake za prostor (arhitekte, urbaniste, građevince...) i građane/korisnike koji su takođe heterogeni, uključujući i NVO sektor. Redosled aktera govori o njihovoj hijerahiji odozgo na dole ili o nejednakoj količini moći kojom raspolažu. Moć je ta koja upravlja razvojem grada.

Knjiga Đorđa Bobića je dobro komponovana  i zanimljiva jer predstavlja valjano smišljen „kolaž« od stotinak projekata, crteža, fotografija, dokumenata, pretežno Bobićevih tekstova, ali i pet manjih tekstova o ličnosti i delu autora knjige iz pera Snežane Ristić, Vladimira Macure, Borke Pavićević, Mihaila Pantića i Milete Prodanovića. Izdavač ove znalački dizajnirane knjige je ORION ART iz Beograda

Bobić je tragao i dalje traga za gradom posredstvom arhitekture i urbanizma koje shvata kao iznuđene polivalentne delatnosti (nauka, tehnika, umetnost) neumitno zavisne od političke i ekonomske moći, preovlađujućeg kulturnog modela, ideoloških normi, ukusa, ekoloških uslova itd. Dalje →

TRAGANJE ZA GRADOM

Rezime

Knjiga „Traganje za gradom« je pogled na rad Arhitekte Đorđa Bobića u proteklih pedeset godina. Izabranih sto pet projekata i tekstova nastalih u proteklih pola veka traganja (za gradom) prikazani su redosledom po godinama kako su stvarani, u izvornom obliku prvog pojavljivanja. Na stranicama knjige su zabeleženi odgovori na pitanja i teme koje su iz godine u godinu, presretale Arhitektu i cilj je da čitalac kad zaklopi poslednju stranicu dokona, bez pretenzije da taj model bude i pravilo, da Arhitektura nastaje uvek neumitno zavisna od kulturnog modela, ekonomske moći i političkog opredeljenja zajednice, pravila društvenog sistema, ideoloških uzansi, estetskih normi, zatečenog nasleđa, vrednosti prirodnog okruženja i pre svega, potreba i da se van toga Arhitektura ne može ni dogoditi.

Arhitekta je tragao (za gradom) u okolnostima koje su se neprekidno i radikalno menjale, izmenjeno okruženje je uvek i iznova bilo novi izazov, zato su odgovori do kojih je dosezao na isto pitanje o gradu iz dekade u dekadu često sasvim drugačiji. Tačka oslonca, uporište odakle je polazio i gde se uvek mogao vratiti da bi predahnuo pre novog koračanja i koje nije podlegalo promenama je težnja da nađe put, uverenje da ta staza postoji, ka Arhitekturi koja je autentični deo okruženja, održiva i korisnicima prihvatljiva ali i sledbenicima koji će tek doći i koji će zatečeno i nasleđeno moći da prilagode svojim potrebama. Ako čitalac na stranicama ove knjige pročitavši je nađe tu poruku tada je pedeset godina traganja (za gradom) bilo vredno uloženog truda, ne samo Arhitekte, već i svih sagovornika, podržavaoca i oponenata bez čijeg učešća traganje ne bi imalo svrhu i ne bi bilo moguće.