Đorđe Bobić

Grad je oduvek bio višeznačan, biće sazdano od bezbroj reči koje su to umnoženo značenje iskazivale na različite, često sasvim suprotne načine ali je i pored toga bio stabilan oslonac građanima ne menjajući naglo ambijent i način komuniciranja unutar svojih zidina. Višeznačnost je bila stabilan model u kome je bio definisan način govora i vrednost upotrebljenih reči, menjala su se pravila u ritmu koji su građani mogli da prate i budu dovoljno spremni na prihvatanje novih ili starih, unekoliko izmenjenih, pravila. Protekli vek, dvadeseti a stvar se ubrzava u ovom koji traje doneo je ili dopustio radikalno raslojavanje i neočekovane, brze, reklo bi se dnevne promene. Promene nisu nikle same od sebe, tek da bi se dogodile, one su uslovljene i prate nametnute, čak iznuđene političke, ekonomske i društvene uzanse, grad u tom vremenu postaje višeznačan posebno kada je u pitanju sistem vrednosti i bez obzira na klasičnu gradsku matricu, ponegde osnovanu i izgrađenu pre nekoliko vekova, uspeva u njoj da organizuje nadošli način komuniciranja, funkcionisanje gradskih uporišta ili bar onih koja su se na vreme prilagodila, potom i gradskog govora sa više ili još više narečija, novim odnosima među građanima izmenjivim češće nego to građani mogu da prate, što izaziva netrpeljivosti i gloženja među grupama ali se to prenosi i na pojedince. Komuniciranje je sve manje razmena iskustava i znanja a sve više postaje sredstvo borbe za opstanak.

Dalje →

Sve je realno, ne irealno niti virtuelno, realno, kao da se hoda ulicama tog grada.

Čežnja ljudska je da se bude kojekuda po planeti, posebno po gradovima što je često mnogima otežano pa se iznalaze različiti načini ne bi li se do željenih urbaniteta doprlo i, šta drugo nego da se u iznudici  late geografske karte ili gradskog plana za turise, tu nalaze odgovor i zadovoljenje. Drugi, koji mogu da učine situaciju prihvatljivu sebi i svojim putešestvenim namerama ka izazovima tajnovitih gradova pripremaju se za poduhvat, pre poletanja proučavaju iz mapa kao i oni prvi, okruženje gde će se naći kako bi svoju ljubopitljivost na budući doživljaj navikli. U oba slučaja, i jedni i drugi, mada sa veoma različitim porivima i sasvim udaljenim, čine isto, late se geografske karte, plana grada i bedekera. Gledanje plana nepoznatog i do tada neviđenog grada koji je bilo gde na planeti, istraživački je izazov, pretresanje sadašnjosti i proveravanje memorije grada, kad se već jednom locira uz mrdanje prstom po izohipsama, ukrsnicama putnih pravaca, znacima gde su zacrtani muzeji. To su opšta mesta, svi to nađu ali ima i upiranje na neke oku skrivene i za uho nečujne gradske tačke za koje se zna jer su o njima rekli oni što pre tamo bejahu ili je nekoć čuto u čaršijskoj priči, o tome u bedekeru nema ni reči, pa je postalo neodoljivi izazov i uzeto je zdravo za gotovo, postavljeno kao cilj za neupitno dosezanje. Videti, ne mora se viđeno razumeti ali oči upreti na tu fasadu iza koje se događalo toliko romantike, po neko trovanje i beskonačni nikada zabeleženi razgovori, je nametnuta ali prihvaćena obaveza. Ili posebno obeležen gradski trg gde je odigrana neka od revolucija, bio koncert bilo kakav, ali sa veoma čuvenim interpretatorom, dakle uvek je to neka od repriza, pitanje je važno za onog ko je prst i oko po karti raspustio. Onda, kad se fasada locira i smesti u mrežu obuhvatnicu, ide merenje odstojanja od ulaska u grad do apostrofiranog mesta, pa procenjivanje potrebnog vremena da se viđenje postigne a da se dalje hodanje i memorisanje grada ne ugrozi prevelikim investiranjem vremena u to prvo viđeno, događa se i beleženje na marginu da se ne zaboravi boja fasade i onog, izabranog trga u nepoznatom i beskrajno dalekom gradu a ipak sasvim približenog gorućom željom, da se dodirnuti može.

Dalje →

Počelo je, ako se tok nastanka grada posmatra sasvim uprošćeno i pojednostavljeno što svakako nije dobar način, ali uz dobronamerno gledanje na tekstopisca može biti u ovoj prilici, uz korišćenje široko shvaćene slobode mišljenja u pokušaju da se pronikne u gradsko nastajanje i ono što sledi. Dakle, preskačući Praoca i njegovu pećinu kao izistinski prapočetak, započelo je od nepristupačne tvrđave na nekoj čuki za pridošlice narogušenoj i onda, vremenom, kroz razne forme iznuđene prilikama i potrebama sve do savremene za sve namernike otvorene metropole spremne da prihvati u svoje okrilje ljudske i kosmičke sile i njima otvori, često nekritički, svoja vrata. Forme grada i urbana matrica, izostavimo suštinu i stereotipno tumačenje grada u ovom trenutku jer mogu samo da zakomplikuju svrhu izabranog ugla viđenja za ovu priliku, su se menjale u hodu kroz vreme često neočekivano i neobično, treba se podsetiti Nerona ophrvanog i ponesenog vatrenom dejom i njegov pokušaj sa piromanskim načinom urbanizacije. Uobičajeno tumačenje, dovelo je uostalom do mnogih netačnih i sumnji podložnih teorija o gradu, da su nastanak i promene gradskog miljea posledica potreba, političkih uticaja i ideologija vladalaca, društvenog ustrojstva što bi se moglo podvesti pod raspodelu dobara, kulturnih obrazaca kao najsumnjiviji od svih činilaca jer proističe uglavnom iz krugova elite a ostali, građani na primer, su samo pratioci koji se povinuju i slede, modela privrednih i ekonomskih događanja gde opet neka od elita natura uslove iz čega sledi neodbranjivi uticaj lobija i njihovih interesa. Ipak, oduvek postoji demokratski impuls i signal da će do sreće doći i da će se u građenje grada i stvaranje građanima neophodnog okruženja i samerenog njihovim potrebama. To uporište pokazuju graditelji slamova u ulozi pregalaca na gradograditeljstvenom delanju zaista iskazujući neposredno svoje mišljenje o načinu stvaranja autentičnog ambijenta bez elite i njenih nametnutih uslova. Nekada su to činilli oko tvrđava a danas oko gradova.

Dalje →

Sve se naglo menja. Grad je oduvek bio središte gde se događala komunikacija između građana i onih što prihode gradu iz raznih razloga i to je podrazumevalo da se na tom mestu, u gradu, okupljaju potrebiti za komunikacijom koja je podrazumevala razmenu mišljenja, trgovinu, akcije iz oblasti kulture, nekulture takođe, utucavanje vremena, upoznavanje međusobno iz raznih motiva i ciljeva i moglo bi se nabrajati beskrajno u tom smislu, ali i bez smisla i cilja. Tako je odvajkada ubeleženo u gradsko biće čiji su deo i građani, stvaraoci i prezenteri gradskog života i glumci u toj scenografiji. Sve je tako bilo do skora, gužve u gradu, posebno u centralnoj zoni gde je naviknuto okupljanje, postalo je dosadni stereotip, da se iz dana u dan događa gradska predstava, idila ili tragedija sve jedno, oba su stvarala gradski ambijent i opravdavala mu postojanje. Gradu. Onda, donet je kompjuter sa IT pameću i započeo je preokret, sve se naglo menja.

Dalje →