Nedeljna beleška …

04 scan0019_1Nije vreme za arhitekturu jer ima drugih zauzeća i okupacija pažnje i pameti. Opet su izbori i sve stoji, birokratija se učutala i ne radi svoj posao, čeka šta će u martu biti, hoće li i dalje biti tu u svojim stolicama. Sve je na leru ili su motori ugašeni osim stranačkih glasnogovornika koji promiču predizborna obećanja kao i uvek opšteg tipa i sasvim nerazumljivih, stereotipa iz već požutelih od stajanja i upotrebe kataloga, ono o boljem životu i napretku koji samo što nije došao, naravno pod uslovom da izaberete baš njih i to govore svi bez izuzetka i stida. Ružičasti predlozi su već viđeni poslednjih dvadesetak godina, nema novih priča, stereotip do stereotipa a onda, predizbornu idilu uznemiriše u Bosni popizdeli građani, eksplodiraše iako nema tamo izbora i rekoše da je dosta tog sranja i da oni hoće nešto sasvim normalno, građanski i bez religije, nacija, visoke politike, hoće državu koja se bavi njima.
Možda to Bosanci i nisu sami smislili, možda ih je neko potpalio i gurnuo u prve redove ali to nije važno toliko, oni to rade i može biti kao neki primer, dobar i poučan za kakav takav napredak i izlaz iz stanja gde sijalica na kraju tunela samo što nije ugašena. Bilo bi dobro da dužnosnici unaokolo, ne samo bosanski to ukapiraju i počnu da misle drugačije ili bar malo drugačije, normalno i jednostavno i ne samo o sebi i da provere da li su ideje i principi kojih se drže i dalje aktuelni i da li je možda došlo vreme da ih se revidiraju ili još više, da ih se sasvim menja. O arhitekturi se može pričati posle kad poprave ono što su u besu građani popalili i porušili pa je prilika da se počne ispočetka. Dalje