Opet je HRAST aktuelan

Opet o Hrastu na autoputu ka Preljini. Pre dve godine beše ideja da se Hrast poseče e da bi autoput mogao po projektu da se izvede i izgradi, onda se digla buka građanska oko toga, razumni su govorili da tako što nije u redu a oni iz vlasti uz podršku nekih iz struke šumarske i slične su imali drugačije mišljenje. Tada je jedan Ministar predlagao da se Hrast presadi i tako da se reši problem a onda se čutalo sve do sada. Ovih dana, opet aktuelno, Hrast opet ometa izgradnju autoputa jer od onda ništa nije urađeno da se neko razumno rešenje nađe pa je progovorila Ministarka nadležna i za hrastove i za autoputeve, nadležna i kompetentna, naravno.

Kaže Ministarka o tome svemu, o Hrastu i autoputu da je sada sve u redu, nađeno je rešenje sasvim odgovarajuće za sve dobronamerne ali i one druge koji uvek nešto imaju protiv a ovaj predlog će ih zauvek ućutkati pa sekire mogu da se naoštre. Dakle, ovaj od 600 godina starosti Hrast bi da poseku jer nismo bogata država da možemo drvo čuvati a pomerati autoput, pa će da se zasadi novi mladi (hrast) tu negde u blizini i kalemiće ga sa nekim delom onog posečenog, presadiće mu gene i identitet i sačuvaće mu istoriju i obnoviće mu memoriju. Kroz sledećih 600 godina koje svakako nadolaze ima da bude kao ovaj sada, isti, stariji i lepši I gledaće sa strane, bezbedno kako kolone vozila hrle autoputem na mestu gde mu praotac beše ka boljoj budućnosti.

Pisao sam u dva maha o Hrastu i toj nedoličnoj nameri, pa da podsetim sebe i radoznale šta rekoh o tome.

link HRAST 01

link HRAST 02

 

GRAFITI

… (изборни) графит у Помпеји “ти упијајући воду вероватно си већ потонуо” – Помпеја, кандидати за Дуумвират у години ерупције Везува (79.г.

grafit pompejGrafit je deo urbanog jezika marginalizovanog dela gradske populacije, tek stasalog mlađeg gradskog naraštaja, potisnutog u maglu neprepoznavanja, grafit je mogućnost da se pojave, iskažu svoj stav i učestvuju aktivno u urbanoj matrici i gradskoj vrevi. Grafiti su slobodne, spontane, trenutno emitovane poruke, direktno upućene javnosti ili pojedincu ali na javan i demokratičan način. Spektar grafita u pogledu sadržaja i estetike je bogatiji od sloga duginih boja. Poruke su navijačke, marketinške, ljubavne, služe za političku poromociju i propagandu, komunikaciju među znancima, pretnja su neki put. Ima i umetnika koji ne smatraju da je klasično likovno izražavanje putem uramljene slike autentično za ovo vreme a posebno je njima odbojino komuniciranje putem izlaganja u galeriji ili pokazivanja dela nekom žiriju I smatraju da je grafitiranje po zidu negde u gradu odgovarajući način komunikacije sa publikom. I onda umetnost na zid, za sve. Uglavnom su to poruke grupe istomišljenika, recimo da nekiput i nemaju neko mišljenje ali su grupa ili nekog usamljenog, nezadovoljnog, neshvaćenog, svi željni da o svojoj nevoljnoj poziciji, protestu, svom stavu i mišljenju obaveste javnost. Možda i pomoć da zatraži ali nema nikog pri ruci, zid je uvek tu, spreman da bude na usluzi.Grafit je poruka koja se šalje javnosti u bilo kom društvenom i urbanom okruženju jer grafitičar je drugačije ne može saopštiti. Kaže se da grafiti pripadaju supkulturi velikih gradova i iskazuju, pre svega, mada to zvuči kao stereotip, buntovan stav prema građanskim normama. Što je manje slobode, lične i društvene u urbanom okruženju, grafiti na zidovima su brojniji i podrazumevajući deo urbanog jezika, aktuelne i autentične poruke. I onda, opet od početaka: “Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi!„ je pretekli grafit izgreban na zidu u Pompeji, onomad pre volje vulkana da sve to zatrpa. Od tada, Bilo je toga još kojekuda odvajkada pa posle radoznalog otkopavanja registrovane su poruke prenete grebanjem po zidu, posle uz napredak pisalo se kredom ili nekom biljnom bojom sve do danas kada se to čini sprejom. Grafiti traju, događaju se neprekidno kao deo bilo koje civilizacije mada neriznat i u najvećem broju slučajeva nije dobro gledan. Dalje

Tesla …

“… Na dnevnom redu gradske skupštine bila je odluka o podizanju spomenika Nikoli Tesli, ali bez stare priče o preseljenju urne velikog srpskog naučnika nije moglo.
Kao jedan od razloga za premeštanje urne navedeni su “satanistički obredi koji se održavaju u Muzeju Nikole Tesle”, a na to je za govornicom ukazao predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević.
“U pitanju je inicijativa patrijarha zbog satanističkih obreda u tom muzeju, ako me već terate da kažem istinu…”, rekao je Nikodijević. …”

IZVOR: B92 PONEDELJAK, 8.06.2015. | 16:41 -> 17:34

Spomenik Nikoli Tesli u Beogradu postoji, za sada ih ima dva, jedan ispred Tehničkog fakulteta u Bulevaru Revolucije a drugi na aerodromu Nikola Tesla mada ovaj drugi nije baš neki kojim bi se grad ponosio, nevešto napravljen i nikako ne odgovara značaju dela koji je naučnik ostavio svom narodu. Dalje