GRAFITI

… (изборни) графит у Помпеји “ти упијајући воду вероватно си већ потонуо” – Помпеја, кандидати за Дуумвират у години ерупције Везува (79.г.

grafit pompejGrafit je deo urbanog jezika marginalizovanog dela gradske populacije, tek stasalog mlađeg gradskog naraštaja, potisnutog u maglu neprepoznavanja, grafit je mogućnost da se pojave, iskažu svoj stav i učestvuju aktivno u urbanoj matrici i gradskoj vrevi. Grafiti su slobodne, spontane, trenutno emitovane poruke, direktno upućene javnosti ili pojedincu ali na javan i demokratičan način. Spektar grafita u pogledu sadržaja i estetike je bogatiji od sloga duginih boja. Poruke su navijačke, marketinške, ljubavne, služe za političku poromociju i propagandu, komunikaciju među znancima, pretnja su neki put. Ima i umetnika koji ne smatraju da je klasično likovno izražavanje putem uramljene slike autentično za ovo vreme a posebno je njima odbojino komuniciranje putem izlaganja u galeriji ili pokazivanja dela nekom žiriju I smatraju da je grafitiranje po zidu negde u gradu odgovarajući način komunikacije sa publikom. I onda umetnost na zid, za sve. Uglavnom su to poruke grupe istomišljenika, recimo da nekiput i nemaju neko mišljenje ali su grupa ili nekog usamljenog, nezadovoljnog, neshvaćenog, svi željni da o svojoj nevoljnoj poziciji, protestu, svom stavu i mišljenju obaveste javnost. Možda i pomoć da zatraži ali nema nikog pri ruci, zid je uvek tu, spreman da bude na usluzi.Grafit je poruka koja se šalje javnosti u bilo kom društvenom i urbanom okruženju jer grafitičar je drugačije ne može saopštiti. Kaže se da grafiti pripadaju supkulturi velikih gradova i iskazuju, pre svega, mada to zvuči kao stereotip, buntovan stav prema građanskim normama. Što je manje slobode, lične i društvene u urbanom okruženju, grafiti na zidovima su brojniji i podrazumevajući deo urbanog jezika, aktuelne i autentične poruke. I onda, opet od početaka: “Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi!„ je pretekli grafit izgreban na zidu u Pompeji, onomad pre volje vulkana da sve to zatrpa. Od tada, Bilo je toga još kojekuda odvajkada pa posle radoznalog otkopavanja registrovane su poruke prenete grebanjem po zidu, posle uz napredak pisalo se kredom ili nekom biljnom bojom sve do danas kada se to čini sprejom. Grafiti traju, događaju se neprekidno kao deo bilo koje civilizacije mada neriznat i u najvećem broju slučajeva nije dobro gledan. Dalje