Rečnik gradskog jezika …

laptop_1013871S1 Praotac je kao što mu i pripada začeo Rečnik arhitektonskog i urbanističkog jezika u pećini pa bi se po današnjoj klasifikaciji mogao nazvati pećinski (kasnije, mnogo kasnije, gradski …) pošto je imao potrebu da se oko mnogih stvari sporazume sa splemenicima, tek kasnije je otkrio dvosmernu komunikaciju jer u početku je samo on govorio a kasnije su i saplemenici dodavali neke slogove, informisanja radi, ili upozorenje na opasnost, obaveštenje da je lovina u blizini i bio je primoran ali i nagonjen i potaknut ne samo tom potrebom već i radoznalošću i zaintrigiran porivom koji mu se pri stvarnju rečnika i artikulisanja novih reči javio da radi na tome, da govori i u mislima beleži reči. Za kratko vreme izmislio je i uneo na prvu virtuelnu stranicu rečnika, mnoge reči, mnoge pojmove iskazane kricima, jednosložnim rečima, slogovima ali i pokretima, mimikom, koracima, govorom tela ne vodeći računa o abecedi, pored svih drugih i one koje su se ticale arhitekture mada on nije vodio brigu oko klasifikacije tema jer i teme behu ograničene i nije ih bilo bog zna koliko.

Imao je tada velikih problema sa tom delatnošću stvaranja govornoh jezika i začinjanja komunikacije, morao je da stvara reči za arte facte nastale njegovim sopstvenim delanjem ne bi li posle saplemenike uveo u posao i naložio šta oni treba da rade jer sam nije mogao sve. Počeo je od pećine, pa onda ognjište, alati, oružije i druge potrebštine za dnevne radove, kada se iselio u prostor desila se nastrešnica, posle je prerasla u kuću sa pristupnom stazom koja je kasnije, posle nekoliko vekova postala autoput ali time se on više nije bavio. Rečnik su preuzeli sledbenici i dopunjavali su stranice prateći događaje i ritam promene kulturnog obrasca u urbanoj matrici, sve do cyber ili online izdanja. Dalje