CRNI KIOSCI po gradu

crni kioskKaže gradonačelnik putem Tv skaske da je potpisao neki papir kojim se definitivno određuje da crni kiosk, najavljivan od ranije, biva ultimativno obavezan kao deo gradskog ambijenta i da svi koji posluju putem ovog tipa objekta moraju da promene postojeći i nabave onaj odabrani iz potpisanog papira. Usput, saznalo se da pojedinačni komad crnog kioska košta oko 10.000 eura a ima ih na nišanu oko 750 koje treba kupiti i postaviti pa je to suma od oko 7.500.000 eura i može se reći da je posao sasvim napredan a korisnici kioska ima da plate ako žele da posluju a građani obavezno i sa uživanjem da gledaju u novi objekat po ulicama. Kaže još gradonačelnik kada mu je dobačena primedba da cela stvar nije transparentna i da se ne zna ko je to odlučio bez konkursa i konsultovanja beogradske javnosti, da je to sve u redu jer je glavni gradski urbanista sa komisijom to sve osmislio a da on kao prvi u gradu po zakonu to mora da overi i učini delotvornim.
I sad, bilo je vreme da se po pitanju kioska nešto u Beogradu učini, ima ih svakakvih, starih i novih, raznih dimenzija i dizajna, posebno pešačke površine ugrožavaju dodatci sa pićima pa je javni urbani prostor bio na neki način ugrožen. Dobra je namera da se izbegnu pridruženi objektići uz kiosk koji su ometali pešake. Ideja da se to uredi je svakako dobra jer kiosk jeste važan deo javnog prostora i obeležava i formira umnogome ambijent gradski i utiče na estetiku urbanog miljea prestonice. U tom cilju pre neku godinu bio je jedan javni konkurs za beogradski kisok, uspeo konkurs ali mu je nedostajala biznis aplikacija te je sada učinjeno izabiranje bez konkursa i uz mnogo priče o lepoti koju će grad doživeti sa crnim kioskom. A onda je pošlo po lošem, za gradsku sliku. Dalje

Pismo za DAB … oko kule od 30 etaža u ulici Kneza Miloša

DRUŠTVO ARHITEKATA BEOGRADA
Vesna Cagić-Milošević, dipl.inž.arh.
Predsednica DAB-a
Kneza Miloša 7a/III, Beograd 20.03.2016 godine

Poštovana Gospođo,
Obraćam Vam se jer ovih dana u Beogradu je veoma aktuelna tema urbanističkog plana kojim je predviđena mogućnoat uzgradnje visoke kule od 30 etaža na početku ulice Kneza Miloša na mestu bombardovane zgrade negdanjeg Saveznog MUPa.
Smatram da je ovakav način tretiranja urbane celine ulice Kneza Miloša neprimeren jer bi se izgradnjom ovako visokog objekta bitno narušio urbani lik ne samo tradicionalnog lika same ulice već i šireg okruženja. Razlog ovakvog urbanističkog rešenja je najverovatnije u nameri da se zadovolji investitorska potreba, naravno lukrativna pa to dramatično dovodi u pitanje stručnu i etičku poziciju arhitekata. Sličan stav ima značajan broj kolega od kojih su neki i javno iskazali svoje neslaganje sa planiranim urbanističkim gestom a posebno je iritantna činjenica da je jedan od autora ovog plana član Nadzornog odbora DAB-a.
Smatram da je u ovako osetljivoj situaciji neophodno da se DAB oglasi i iskaže svoj stav, pozitivan ili negativan, prema ovako zamišljenoj transformaciji i značajnoj promeni urbanog tkiva grada, ipak se radi o mestu na kome se ulazi u centar grada pa je time pozornost svih a posebno našeg Društva neophodna. Dalje

Felicitatem in nubes

oblakNarod ovdašnji neprekidno gleda na gore, ovo dole oko njega ne primećuje, a gore se naoblačilo nekako lepo, svetlih i veselih tonova oblaci a na njima malo otškrinuta vrata ka nebeskoj širini gde obitava sreća. Iza tih otškrinutih vrata tamo gore je Evropa koja jedva čeka one odozdo sa livade ali i bratska Rusija je tamo koja se tome raduje. Tamo je po pravilima propisana sreća nežne pink boje za sve, iza vrata nema korupcije, tamo je i uspešna privreda i reforme od sutra već, radna mesta na izvolte, urbanizam oko koga se pita javnost, pravna država stamena i objektivna i pravedna koja nije naklonjena nikome posebno pa ni sama sebi, standard životni građanstva za uzor, slobodni mediji čak i primedbe kad imaju, nepatetični i nepritisnuti samim sobom premijer, jednakost, bratstvo i jedinstvo naroda uz nenametljivu i blagonaklonu podršku vlasti ali sa strane i pomalo odozgo tek da se taj narod ima na oku, pismenost a ne frljanje sa padežima i uopšte tamo je jedna edenska atmosfera i ugođaj, narodski rečeno obećana zemlja jedna.
Istina sve je u oblacima i lepršavo i pomalo virtuelno ali kao u svakoj bajci nada umire poslednja … ipak, oprez za one dole, samo je važno kada dotaknu kvaku da otvore ta nebeska vrata ne nadođe neki vetar koji oduva oblake te se u času sve razvedri … to bi bilo loše, jer zna se, oblačnost nas je održavala odvajkada …

Novi arhitektonski jezik

111670Na snazi je Arhitektonski jezik kojim se iskazuje vladajući sistem vrednosti u skladu sa stereotipnim pravilima koja treba da se poštuju i slede, čak se i sankcijama preti od strane nadređenih, ma koji bili, za one koji zanemare pravila i tako, na tom rečniku nastaju arhitektura i urbanizam. Taj jezik je etabliran u cilju održanja sistema vrednosti koji je nastao u okviru kulturnih modela kreiranih uglavnom od političkih sistema, nisu ti sistemi jednaki, naprotiv, ima ih vrlo različitih i smenjivali su se ovde dosta često ali je osnovna nit koja se proteže decenijama učinila da taj sistem vrednosti, osnov za stvaranje arhitekture i grada, bude zasnovan na lukrativnoj potrebi onih koji su vlast obnašali, osvajali ili gubili. Svoj taj i takav interes su proglasili državnim, društvenim, opštekorisnim i jezik je pratio takve namere. Jedno vreme bila je nada da se nešto menja i to za vreme posle drugog svetskog rata kada ovde bejahu komunisti, oni su promenili način vrednovanja, uneli su nove reči za nove pojmove društvenih normi pa se i jezik arhitektonski sa tim usklađivao. Nisu dugo izdržali, deceniju ili dve posle pobedničkog entuzijazma perioda vratili su se ustaljenom rečniku od pre i nastavili da ga koriste zaboravljajući i u arhivu stavljajući one nove reči koje su činile njihovu naprednost i prepoznatljivost. Dalje