Genetski modifikovana arhitektura

GMO 01 finaleGenetski modifikovana hrana (GMH) se proizvodi iznuđeno, bliži se kraj onog povrća što raste autohtono iz semena bez umešavanja ljudi. Toga roda nije dovoljno, razlog je uvećanje broja zemljana, ima mnogo usta koja ga potražuju pa je nadoknada nedostajuće količine proizvedena sa dodatcima koji ubrzavaju rast, povećavaju količinu i daju veoma lep izgled. Povrće tako poraslo je kao kičicom molovano, čak i oku ugodnije nego što to priroda na svoj starinski i stereotipan način može da priušti ogladneloj planetarnoj populaciji. Vremenom je povrće naraslo uz podršku aditiva statsalo kao sasvim legalna i prihvaćena vrsta jer obavlja predviđeni zadatak, hrani naglo nadošli broj ljudi na planeti, zadovoljava estetski kriterijum a snabdeveno je zvaničnim atestima o bezbednosti po zdravlje posle konzumacije, ma šta to značilo.

GMH je kao svaka novina na udaru čistunaca, ekološki tvrdokornih koji još uvek veruju da se točak potrošnje može unatrag vratiti bez obzira na povećanje izgladnelosti, oni veoma glasno i strasno kritikuju masovnu proizvodnju hrane sa dodatcima tvrdeći da će to uništiti živog čoveka jer će ga učiniti neotpornim na mnoge boleštine, biće mu umanjena pamet, pretvoriće se u neku od mutiranih vrsta po volji tajanstvenih upravljača planete koji dodavanjem različitih aditiva voću i povrću mogu uticati na konzumente i menjati im, prema svojim potrebama, psihu, politička uverenja i činiti ih podobnim da budu nastanjeni nna planeti Zemlji. Dalje