Uobičajena mantra, opšte prihvaćena, obeležava ljude izgrađivačima i dograđivačima gradova, ali ima i drugačije kazivanje, da može biti i obratno pa su gradovi ljudograditelji i ovakvo nadgornjavanje teza traje odvajkada jer je veoma teško odrediti i saopštiti ko je ustvari u nastajanju i trajanju grada kvočka i ko na jajetu sedi. Nekada, kad je činjeno prvo urbanizovanje teritorije sve je bilo jednostavnije i pitanje o tome ko koga gradi nije imalo smisla, ljudi su gradili gradove odgovarajući neposredno na izazov usklađivanja svojih potreba sa okruženjem. Bio je to autentičan čin bez posrednika, graditelji su zaposedali pogodan teren, obično negde na raskrsnicama puteva ili uz vodu, nalazište rude, plodnog zemljišta, lovišta, da je ocedno, ali i da bude dovoljno prepreka ne bi li se napasnicima otežao prostup a obrana zajednice pojačala. Nastavite sa čitanjem