MOŽE LI GRAD DA PLAČE

Danas je moj gost Arhitekta Dragoljub Bakić … 

Tekst je objavljen u Politici 19 januara 2018 u rublici POGLEDI

Može, ako ga rane.
Beograd su ranili-oni koji ga nedovoljno vole.Možda ga čak i mrze .
Ranili su ga u lice,oštetili mu njegov profil koji je on najradije isturao slikarima,
bilo da su ga slikali na pergamentu ili urezivali na bakarnim pločama.Od sada će
taj profil Beograda biti sakriven od njegovih građana i onih koji ga posećuju-visokim betonskim čudovištima – biće zazidan.
Držao se vekovima,odolevao hiljadama bombi i topovskih đuladi-da bi danas zadobio ranu od koje se nikada neće izlečiti.
Potreba da napišem ovaj tekst nastala je odmah nakon objavljivanja intervjua sa gradskim arhitektom koji je novinarka Daliborka Mučibabić osmislila i vodila i koji je Politika objavila u rubrici Beogradska hronika-5Januara ove godine.
Moja prvobitna ideja je bila da pokušam da ja odgovorim na potpuno istovetna pitanja jer novinarka nije od svog sagovornika dobila prave odgovore već brdo
proizvoljnih,neargumentovanih,improvizovanih stavova i zamena teza.
A onda sam shvatio da je besmisleno da polemišem sa ovakvom vrstom odgovora,pogotovu što su sama pitanja bila veoma ozbiljna ,profesionalna i adekvatna i da su u stvari već sadržavala i davala prave odgovore. Pokušaću zato da iste teme osvetlim sa druge strane i objasnim zašto su Beograđani tužni i zašto njihov grad plače. Dalje