Spomenik Stefana Nemanje priveden u vreme sadašnje …

Objavljeno je da je završen konkurs za spomenik Stefanu Nemanji i da je prvonagrađeni rad ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova uz saradnju sa srpskim arhitektom Petrom Arsićem. Spomenik je ispred zgrade železničke stanice na Savskom trgu, na dnu Nemanjine ulice i lepo je saznati da će spomenik srpskom vladaru, osnivaču srpske države biti deo urbanog ambijenta Beograda. Prvonagrađeni projekat spomenika je smišljen kao klasična, neki kažu i realistička, forma, došla iz nekog prošlog vremena, verovatno sa idejom da se i time naglasi da lik vladara i njegovo delanje u ono vreme traju odvajkada pa sve do danas i da se narod na to može osloniti i tu naći inspiraciju za preživljavanje u negostoljubivim planetarnim uslovima, upravo kao što je to bilo i onda kada je Stefan Nemanja vladao. Dalje

Beleška o Dvorani Doma Sindikata … i državi …

Menjanje istorije i mnogih činjenica koje tu istoriju potvrđuju ili osporavaju je već mnogo godina aktuelno ovde, u Srbiji i to prema potrebama onih koji dođu na poziciju vlasti bez obzira da li su vlast osvojili silom a to se zove putem revolucije ili su demokratski izabrani od naroda. Oduvek je ovde istorija prilagođavana vlastonoscima pa da se tema ne bi širila u beskorisno podsećanje na vreme i događanja od Nemanjića ka ovamo, da gledamo od Drugog svetskog rata do ovog današnjeg datuma.

Pa onda, za vreme dok je ovde vladao komunistički svetonazor bio je oštro postavljen zid prema svemu što se nije uklapalo u borbu za bolji život radničke klase i poštene inteligencije, takovo se delanje ondašnjeg režima obilo o glavu mnogim koji nisu u potpunosti usvajali njihov stav, imali su neke primedbe i mislili su da je moguće sa vlastima diskutovati. Onda su sklonjeni, privremeno ili za stalno o čemu je odlučivala vlast ali pored ideologije bio je i lukrativni poriv na snazi i svima njima je imovina uzeta, govorilo se da je nacionalizovana. Takođe, i istorija koja je trajala do njihove pobede u ratu i uspostavljanja svoje vlasti je menjana i prilagođavanja ideologiji koju su narodu nametali. Onda su građeni spomenici, imenovani gradovi ili preimenovani, ulice i trgovi takođe i sve je bilo podređeno označavanju nove ere koja je sasvim drugačija od prošle, mislili su pobednici da je pobeda zauvek. Dalje

Da grad ne bude scenografija …

Grad sve više liči na binu sa dekorom a građani na statiste. I onda: Šta je grad i čiji je grad? Sa pravom je Inicijativa za (ne)davimo Beograd postavila to pitanje svima u gradu, vlastonoscima i građanima i očekuje se odgovor koji bi bio od pomoći da se prvo razume o čemu se radi a onda i zaustavi ili bar zastane sa različitim formama gradogradnje i gradorušenja koji su što se tiče Brograda na putu da izmaknu kontroli. Ovde je mnogo toga što je u vezi sa akcijama oko razvoja grada izvrnuto naopačke i to po nekoliko puta stvarajući, posebno građanima nejasnu i maglovitu situaciju. Gradske vođe ne doprinose da se stvar razjasni, vlast (gradska) se ponaša kao isključivi vlasnik grada a građani, pomalo i svojim ponašanjem i izostankom delovanja osim nekih izuzetaka, oni su skrajnuti, izmešteni iz priče o planiranju grada a posle i same gradnje.

Grad čine ljudi, građani i građanke sa sve njihovim podmlatkom, grad stvara njihov način života u gradu, kako komuniciraju, gde kupuju, sa kim se druže, gde rade, Dalje

Natalitet u iznudi …

Predsednik države je krenuo u akciju obnove nacije a da ne bi odumrla putem stimulacije građana, odnosno građanki, da krenu masovno na put rađanja i ponudio je pare za odluku hoće li biti ili ne biti novih beba. Generalno gledano i na prvi pogled akcija nije za odbacivanje ili neku, ovde uobičajenu, kritiku koja bi je osporila. Ipak, taj gest deluje kao premazivanje jeftinog hleba šlagom pa se onda to nudi kao torta. Taj hleb ispod šlaga je ovde problem a iskazuje se velikom nezaposlenošću, strahom od gubljenja posla kod onih koji ipak rade, primanjima koja jedva pokrivaju trošak za onaj hleb pa se o šlagu i ne misli, zdravstvena zaštita u kolapsu, država koja se izmiče kada treba da podrži i pomogne onima koji su u problemu i onda, posle svega toga dolazi osećaj nesigurnosti koji ovde preovlađuje. To se svakako ne može nadoknaditi parama iz ponude predsednikove. Dalje

Građani bi da kažu … o gradu

„Danas“ neki dan piše o javnoj raspravi u vezi projekta tunela koji treba da spoji Savsku i Dunavsku padinu u Beogradu. Stara ideja, još kad sam bio student neki su o tome pričali. Bilo je na rečenoj raspravi i mišljenja koja nisu sa očekivanim oduševljenjem prihvatili predlog za izgradnju tunela. Uglavnom se govorilo da to nije dobro, taj tunel, jer se kosi sa novom trasom planiranog metroa pa to prvo treba rešiti a onda ako može i tunel. Nuđeno je i rešenje da umesto tunela bude novi most preko Save od Bulevara Nikole Tesle nizvodno od Muzeja Savremene umetnosti do Bulevara vojvode Bojovića i najzad, građani se bune i primedbuju jer će tunel da im ruši kuće. Ličilo je na uobičajenu atmosferu kod takovih situacija ali ovu je obeležio gradski (glavni) urbanista. Dalje