Kontinuitet planiranja uvek ispočetka

Grad traje, troši svoje vreme, korača kroz dane i godine davno zacrtanim stazama, trpi i podnosi događaje koji mu nekada ne idu u prilog, sputavaju ga, zaustavljaju ali to koračanje se ne može prekinuti ma šta nasilnici ili oni bez razumevanja gradskog bića i koji misle da mogu sve promeniti ne gledajući započeto od nekih koje su zamenili na mestu gde se odlučuje. Ma šta oni, ti nerazumnici činili, pitanje je samo vremena kada će, posle prekida, nanovo grad da zakorakne i opet se nađe na prekinitom putu. Nalaženje tog puta zavisi pre svega od štovanja kontinuiteta u koračanju, povremeni prekidi ne bi smeli da poremete korake gradske po ranije popločanoj stazi. Odvajkada je tako, jedni smisle, počnu da crtaju ili čak da grade a onda dođu drugi na vlast i zaborave to, kažu da imaju novu sasvim prikladnu ideju, o onome od pre ili govore loše ili uopšte ne spominju i onda grad stoji ili se zaputi i kreće u neku slepu ulicu gde ni uobičajeno svetlo, ono stereotipno na kraju tunela, ne treperi. Dalje