Grad je kulisa ili urbani ginjol

Beograd je u proteklih sto i još malo više godina bio u vlasti kneževine, zatim kraljevine, bio je okupirani grad, onda su ga osvojili komunisti koji su svoja načela sprovodili u početku rigidno a onda, kad su se ustoličili i pogrešno zaključili da tu ostaju do kraja sveta što ih je i načelo, počeli su da ista načela sprovode u olabavljenoj formi ali bez obzira na sve, ostavili su ovde značajan trag koji se ne može zanemariti i o urbanoj matrici kada se govori,o sadržajima i arhitekturi, posle je bilo vreme socijalizma gde je raspodela dobara bila prihvatljiva za narod, i najzad u protekloj deceniji ili dve grad je osvojila demokratija ali, mada u kratkom periodu, u veoma različitim formama. Svako je od došavših na vlast donosio svoje misli i namere i gorljivo o tome pričao tvrdeći da će ako se to primeni nastati nešto slično raju za građane. Istina, to bi moglo dovesti u sumnju takav novogovor  jer su neki od njih bili ateisti pa je i pojam raja mogao da se shvati sasvim relativizovano. Odnosno, doživljaj raja i pakla kada se radi o urbanoj sudbini grada, posebno u viđenju ateista često ne pokazuje neku bitniju razliku. Međutim, bez obzira na sve ideologije koje gradom prohujaše u tom proteklom veku matrica grada nije bitno izmenjena tu oko Kalemegdana ili šire gledano, o čemu postoje mnoga neslaganja čistunaca u tumačenju istorije grada, u krugu dvojke, odnosno u središtu grada gde je još ranije zasnovan i gde mu je utkana memorija od iskona. Sve posle toga, okolo izgrađeno u bilo kom vremenu i sa bilo kojim namerama samo okružuje suštinu i potvrđuje je. Dalje