Đorđe Bobić

Sve se naglo menja. Grad je oduvek bio središte gde se događala komunikacija između građana i onih što prihode gradu iz raznih razloga i to je podrazumevalo da se na tom mestu, u gradu, okupljaju potrebiti za komunikacijom koja je podrazumevala razmenu mišljenja, trgovinu, akcije iz oblasti kulture, nekulture takođe, utucavanje vremena, upoznavanje međusobno iz raznih motiva i ciljeva i moglo bi se nabrajati beskrajno u tom smislu, ali i bez smisla i cilja. Tako je odvajkada ubeleženo u gradsko biće čiji su deo i građani, stvaraoci i prezenteri gradskog života i glumci u toj scenografiji. Sve je tako bilo do skora, gužve u gradu, posebno u centralnoj zoni gde je naviknuto okupljanje, postalo je dosadni stereotip, da se iz dana u dan događa gradska predstava, idila ili tragedija sve jedno, oba su stvarala gradski ambijent i opravdavala mu postojanje. Gradu. Onda, donet je kompjuter sa IT pameću i započeo je preokret, sve se naglo menja.

IT je neverovatnom brzinom osvojila prostor i vreme, postala je presudna činjenica i koristeći društvene mreže i bezbrojne baze podataka iz kojih se može pročitati i saznati šta je radoznali tragalac juče ručao, učinila da su komunikacije potekle bez prepreka i bilo kad, o bilo čemu i bilo kome, komunikacije koja traju po želji, dok se ne pritisne dugme ne bi li se neka prekinula ili ukljućila neka sasvim nova ili još više njih. Dogodio se preokret i više nije potrebno ići kojekuda da bi se razgovaralo ili menjala iskustva. Sve se može iz stana preko ekrana. Film, pozorište, koncerti, kupovina, informisanje, gledanje lika svojih prijatelja i razgovori, ne izlazeći na gradsku scenu bez čega se ranije skoro nije moglo, čak i seks za koji se oduvek mislilo da opstaje i dešava se samo u direktnom kontaktu. Kakva zabluda kad je IT u pitanju.

Dakle, odlazak u grad što je bila jedna od nezamenjivih akcija građana je u novim uslovima, čemu je doprinela IT, je izlišno jer ekran sasvim prihvatljivo zamenjuje hodanje, gužvanje u gradskom prevozu ili još gore vozikanje tamo amo sopstvenim kolima. Pored toga uočeno je da više nije neophodno živeti u gradu, jer iz neke udubine na kraj šume biva se u centru i to bilo kog grada na planeti u isto vreme. Promenjena je uznapredovanjem IT sama suština kretanja i distance. Sve je pristupačno a može se reći onom drugom sve u ekran, može se to reći i mnogima istovremeno i to bezbedno, nema šamara za reč, isključivanje na dugme eliminiše odgovor i zadovoljstvo poslednje reči je osvojeno konačno posle toliko vekova, umesto klasičnog izbrdavanja i izmišljanja razloga na brzinu ne bi li se umaklo i prekinula neugodna situacija.

Urbana slika se menja na oči urbanističara koji grad planiraju, na primer, čemu će služiti gradski trg, ili opustele ulice sa kojih će se korisnici IT povući u tišinu svog gnezda gde će im ekran otvoriti neslućene umnogostručene veze sa svim stanovnicima planete. Sedeći u sobi uz ekran ljudi će biti u vezi sa celim svetom istovremeno, komunikacija će postati višeslojna i neograničena što sada čoveku na trgu ili ulici nije moguće, naprotiv sada je uskraćen za komunikaciju iole šireg spektra, pričaće već mnogo puta rečene priče sa svojim prijateljima i utapaće se u dosadu ili će biti, ako želi drugačiji događaj kad je već izašao u grad, ograničen brojem slučajno upoznatih potencijalnih učesnika izabranih ad hoc za razmenu infromacija, posebno može biti je neprijatno ako ovaj izabrani ad hoc priča neku sasvim neprikladnu priču a takva situacija se ne rešava pritiskom na dugme.

Biće svakako neophodno, kad se već dotle stiglo, gradsku matricu prilagoditi potrebama građana, potrebama koje su iznuđene ponudom IT i tako nastalom novom načinu korišćenja grada, uostalom grada koji neće biti potreban ovakav kakav je osim građanima koji se nisu uskladili sa ekranom i prihvatili, iz raznih razloga, ponudu IT. Neće IT takvu situaciju dugo tolerisati, naravno, odbijanje ponude će se tretirati kao antisocijalni, politički neprihvatljiv i društveno štetan postupak . Biće takva neposlušnost sankcionisana i nepodobni građani će ubrzo shvatiti prednosti novog gradskog pulsa I prihvatiće ga, neki sa radošću poneti novim otkrićem ili oni drugi koji će isto učiniti ali sa gunđanjem reda radi bez skidanja pogleda sa ekrana . Oni malobrojni koji ipak budu uporni u svom odbijanju napredka i neće više biti važni. Dakle, grad do koga se vekovima veoma teško i uz mnoge žrtve dolazilo, sazdan na komunikaciji svake vrste u direktnom kontaktu na trgu ili ulici postaće scenografija opustela iz koje će se čitati kako je to nekada bilo, kako je građanima bila uskraćena plodna i svrsishodna komunikacija uz podršku inovativne i društveno odgovorne IT. Muzej jedan.
Golubovi pismonoše, poštari, glasnici, emisari, taksisti, ulični prodavci, lake dame na trotoaru, kiosci, radnje, kafići i restorani, pozorišta, bioskopi su već pobeđeni i nestali su iz gradskog miljea, plaže i buregdžinice koje se otvaraju u pet izjutra će postati predmeti za gledanje i čuđenje u etno muzejima. Naravno na ekranu. Masovni skupovi podrške ili protesta takođe, mnogo veći broj artikulisanih i punih entuzijazma učesnika će se okupiti oko ekrana bez pomeranja iz svog sedišta, virtuelno će biti prisutni u neverovatno velikom broju sa svih strana sveta i iskazaće svoj stav o lokalnom problemu bilo gde.

Neko reče da je sjaj u oku voljene osobe još sjajniji na visoko rezolutnom ekranu.
URBANISTIČKI VRLI NOVI SVET ...