Da vam kažem šta sam čuo o Ratnom ostrvu …

ratno ostrvo 01

Ratno ostrvo ili Veliko ratno ostrvo je na vidiku građanima i onima što lađama prohode Savu i Dunav i svima je čudno kako opstaje onako prirodno i netaknuto obližnjom civilizacijom koja je tu okolo, preko reka. Niko nije znao odgovor dok nije naišao Praotac u jednom od njegovih, sa vremena na vreme, nailazaka tek da vidi šta ima i reče nekome usput da je Ratno ostrvo mesto gde obitava Mudro Biće odvajkada, od kada je sveta. Čulo se to brzo, prohujao glas po čaršiji i ostade priča o Mudrom Biću ispod, negde u šumi ili iznad ostrva. Tu je bilo i za vremena kada ostrva nije bilo, kada je tu stolovalo Panonsko more ali je Mudro Biće znalo još tada da je mesto dobro za grad i mnoge neprilike od prirode ali i od namera ljudi nametnute nisu ga mogle otuda pomeriti, verovalo je u svoju zavetnu reč pa je stoički trpelo i opstalo da čeka vreme ostvarenja. Posle, kada je more oteklo kroz Đerdap u Crno more u ravnici je ostao Dunav da se susreće sa Savom a dodir je, podno vrha grebena, posle nazvanog Kalemegdan, obeležen Ratnim ostrvom gde je Mudro Biće ostalo postojano da čuva mesto za grad a kada je grad nastao i sam grad.

Pre desetak vekova ili još više Mudro Biće je dočekalo svoju priliku da kaže nekim prolaznicima a kojih je bilo mnogo ovuda na susretu dva sveta i voljnim da ga saslušaju, da je dobro imati grad na ušću dve velike reke, da je baš to mesto za njihov grad i oni su poslušali i napraviše grad koji posle postade Beograd.

Zato je Ratno ostrvo središe grada, Mudro Biće i dalje stanuje tu, niko ga nikada nije video niti sa njim zborio pa mnogi dovode u pitanje njegovo postojanje. To, da li ga ima ili je samo posledica želje žitelja grada na grebenu da imaju nekog ko o njima vodi računa i bdi i pomaže kad je neka nevolja nadošla, nikada se neće saznati jer ako bi se doznalo, čarolija bi nestala i Mudro Biće bi izgubilo svoju zaštitničku moć, dovelo bi u pitanje razlog i svrhu opstanka na tom mestu, bila bi mu odjednom neudobna ostrvska klima i zeleno okruženje, počelo bi da mu smeta glasanje ptica i lepet krila i odlučilo bi da se pomeri negde dalje, otišlo bi na neko drugo mesto, da savetuje neke druge prolaznike u vezi izgradnje nekog novog grada, a Beograd bi ostao sam i nezaštićen.

Sada Ratno ostrvo jeste skoro u sredini grada, ali nije tako uvek bilo. Nekada, neposredno po nastanku grada, Ratno ostrvo je bilo istureno ka severu kao grudobran, prema močvarnoj ravnici na obe obale Dunava i povremeno je bilo uporište ratnika, pa otuda i naziv ostrvu, koji su čeznuli da osvoje grad na grebenu i to im je u par mahova i uspevalo. Posle je izgrađen Novi Beograd na mestu močvare, a kada bude izgrađen Treći Beograd na levoj obali Dunava zaista će se potvrditi njegovo mesto u samom središtu. Ipak tu nije važna geografija i geometrija, Ratno ostrvo je središte zato što je iz njega došao glas o mestu za grad, da bude na obalama reka a zatim na sve strane, samo što horizont ne dotakne.

Na Ratnom ostrvu su retke ptice odasvud, odlaze i dolaze tamo i, kad se vrate, donose glas odasvud, pronose poruke i odavde na sve strane, tako povezuju Beograda sa svetom. Takođe ptice kad doleću, mnogo njih ovde na ostrvu sviju gnezda i izležu svoje piliće. Ratno ostrvo je tako njihova domovina, a rođenjem na ratnom ostrvu mogu se ti ptići nazivati Beograđanima.

Zaista je jedinstveno da u središtu grada bude pusto ostrvo sa očuvanom izvornom prirodom, biljkama, pticama, gmizavcima kojih nema okolo, ostrvo koje se vidi odasvud i to je dragocenost koju treba čuvati. Ne samo zbog staništa Mudrog Bića, već i zato što je Ratno ostrvo verovatno najvažniji znak koji obeležava identitet duha Beograda. Ostrvo je ekološki i prirodni rezervat, zaštićen zakonom kao prirodno dobro, zaštićeno i urbanističkim planom gde se insistira na zelenom, na vodi, na očuvanju privilegije ostrva da bude poplavljeno svake godine jer tako eko sistem opstaje, tu se čuva priroda onakva kakva je bila i ako se izdrži i ne dozvoli graditeljsko nasilje koje se sa vremena na vreme ustremi na njega, osteće takva. Ostrvo je pribežište za ptice ali i za Beograđane od zla, loše muzike, glasnih komšija ali i od samih sebe. Tamo mogu da se izoluju i osame, zaštite i mogu da posmatraju i čude onome što se događa u Beogradu tamo, na grebanu i podno njega, preko reka.

Ali nikako ne treba misliti da je ovo mesto bezbedno zauvek u Beogradu. Ratno ostrvo je sa vremena na vreme tema jer je bila namera da se tu gradi neki velelepni centar za zabavu i kockanje sa neizbežnim hotelima veoma luksuznim, predlgana je i žičara sa Ratnog ostrva pravo na Kalemegdan preko ušća, a imalo je i namere da se učini most ka Novom Beogradu ili izgradnja zoo vrta sa kavezima za divlje životinje a o pticma koje su tu starosedeoci tu nije bilo reči. Pa da bi se tako što izgradilo nameravano je podizanje nivoa tla ostrva i bedemi radi zaštite od poplava jer takvi sadržaji ne vole da su im noge do kolena u vodi. Takve ideje su zaista postojale a ako ih je bilo ranije pa su na sreću Beograda angažovanjem branitelja ostrva nekako osujećene, moguće je da nisu zaboravljene bez obzira na zaštitui i urbanističke planove. Mogu se probuditi i ponovo i napasti ostrvo, nije nemoguće da neka politička vizija uz volju onih što prostor gledaju samo sa lukrativne strane, ili obnovljena urbanistička ideja sve promeni i onda je Ratno ostrvo izloženo opasnosti i može postati jedan od gradskih kvartova. Uostalom, jednom je uvažena umetnica sa referencom jabuke iz Njujorka predlagala trokraki most sa jednim pipkom na ostrvu a ima i ideja o nekoj veoma velikoj srpskoj kuli svetilji po sred prirodnog zaštićenog dobra.

ratno ostrvo 02Zato je oprez neophodan, zatišije može biti taktička zamka, da se otupi i uspava duh branitelja, mada i kad nastupi uspavanost zna se da Mudro Biće bdi kao i proteklih vekova i pozvaće kada bude vreme i potreba da se ogrne ratnički plašt. Borba za opstanak Ratnog ostrva traje i opuštenost je nedopustiva uprkos Generalnom planu i zvaničnoj zaštiti prirodnog rezervata. Beograđani treba da spavaju na jedno oko i čekaju poziv sa ostrva, nesanica da bude njihov doprinos za opstanak i očuvanje staništa onog Mudrog Bića ispod, negde u šumi ili iznad ostrva, jer ako graditelji nadvladaju i započnu neku nepodopštinu u vidu razigrane arhitekture moguće je da će Mudro Biće posle toliko vekova dići ruke i otići, neće se više znati kako je i odakle nastao grad. Zato je izgradnja bilo čega, izgradnja bedema i podizanje nivoa ostrva radi zaštite od poplava nemoguća, jer se Beograd onda ne bi prepoznao, ostao bi dezorijentisan u svetu bez svog središta.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2 razmišljanja o “Da vam kažem šta sam čuo o Ratnom ostrvu …

Leave a Reply

Your email address will not be published.