Šta će biti grad … ja mislim da će biti ekran

mars 04 ovo 01Budućnost je na horizontu, hteli to ili ne, ipak će ona stići a kako će onda to da izgleda po gradu ima da se tek vidi. Sve se naglo menja pa te mene ne zaobilaze ni grad. A i kako bi, grad je oduvek bio središte gde se događala komunikacija, prvo među građanima a potom i sa onima što prihode gradu iz raznih razloga. I onda, na tom mestu, u gradu, okupljeni a potrebiti za komunikacijom koja podrazumeva razmenu mišljenja, pa trgovinu, akcije razne iz kulture, nekulture takođe, političko iskaziivanje, sportska prepucavanja, utucavanje vremena, upoznavanje međusobno iz raznih motiva i ciljeva i moglo bi se nabrajati beskrajno u tom smislu, ali ima i toga gde smisao fali a bez čega taj smisao ne bi valajo. Nedostatak svega toga učinio bi da grada ne bi ni bilo kažu upućeni. To traje još od kada je na onoj raskrsnici nastala pijaca kao gradski iskon. Dakle, odvajkada je komunikacija ubeležena u gradsko biće gde su stasali građani, stvaraoci i prezenteri gradskog života i glumci u toj urbanoj scenografiji.

Sve je tako bilo do skora, gužve u gradu, posebno u središtu gde je naviknuto okupljanje, iz dana u dan događa se gradska predstava, idila ili tragedija sve jedno, obe su stvarale gradski ambijent i opravdavale postojanje. Grada. Onda je donet kompjuter sa IT pameću i započeo je preokret, iznenada, prihvatju se sve te promene koje nisu samo tehnološke, drmaju one po načinu života, menjaju kraktere i navike, menjaju redosled na vrednosnoj skali. Vremenom sve ono što je do pre neki dan bilo naučeno i bez čega se mislilo da je opstanak nemoguć postaje dosadni stereotip, ne još u punoj formi ali ide se ka tome. Ka novom vremenu i urbanitetu.

IT je neverovatnom brzinom osvojila prostor i vreme, postala je presudna činjenica i koristeći društvene mreže i bezbrojne baze podataka iz kojih se može pročitati i saznati šta je radoznali tragalac juče ručao. Učinila je IT da su komunikacije potekle bez prepreka i bilo kad, o bilo čemu i bilo kome, komunikacije koja traju po želji, dok se ne pritisne dugme ne bi li se neka prekinula ili ukljućila neka sasvim nova ili još više njih. Dogodio se preokret i nije tako neophodno ići kojekuda da bi se razgovaralo ili menjala iskustva, pa čak i roba. Sve se može iz stana preko ekrana. Film, pozorište, koncerti, kupovina, informisanje, čitanje knjiga i novina, gledanje lika svojih prijatelja i razgovori, ne izlazeći na gradsku scenu bez čega se ranije skoro nije moglo, čak i seks za koji se oduvek mislilo da opstaje i dešava se samo u direktnom kontaktu. Kakva je to samo zabluda kad je IT u pitanju.

Dakle, odlazak u grad što je bila jedna od nezamenjivih akcija građana je u novim IT uslovima koji pristižu neumoljivo, postaće izlišan jer ekran sasvim prihvatljivo zamenjuje hodanje, gužvanje u gradskom prevozu ili još gore vozikanje tamo amo sopstvenim kolima. Pored toga uočeno je da više nije neophodno živeti u gradu, jer iz neke udubine na kraj šume biva se u centru i to bilo kog grada na planeti u isto vreme. Promenjena će biti sama suština kretanja i distance uznapredovanjem IT. Sve će postati pristupačno a može se reći onom drugom sve u ekran, može se to reći i mnogima istovremeno i to bezbedno, nema prekog pogleda kada se reč ne dopadne sagovorniku ili šamara za reč, isključivanje na dugme eliminiše odgovor i zadovoljstvo poslednje reči je osvojeno konačno posle toliko vekova, umesto klasičnog izbrdavanja i izmišljanja razloga na brzinu ne bi li se umaklo i prekinula neugodna situacija.

Urbana slika će se još temeljnije menjati na oči građana i urbanističara koji grad planiraju. Na primer, čemu će služiti gradski trg, ili pešačke ulice sa kojih će se korisnici IT povući u tišinu svog gnezda gde će im ekran otvoriti neslućene umnogostručene veze sa svim stanovnicima planete. Sedeći u sobi uz ekran ljudi će biti u vezi sa celim svetom istovremeno, komunikacija će postati višeslojna i neograničena što sada čoveku na trgu ili ulici nije moguće jer tu će pričati već mnogo puta rečene priče sa uvek istim ljudima i utapaće se u dosadu. Ako želi drugačiji događaj kad je već izašao u grad biće ograničen brojem slučajno upoznatih potencijalnih učesnika izabranih ad hoc za razmenu infromacija, posebno može biti je neprijatno ako ovaj izabrani ad hoc priča neku sasvim neprikladnu priču a takva situacija se ne rešava pritiskom na dugme.

Biće svakako neophodno, kad se već dotle stiglo, gradsku matricu prilagoditi potrebama građana, potrebama koje su iznuđene ponudom IT i tako nastalom novom načinu korišćenja grada, uostalom grada koji neće biti potreban ovakav kakav je osim građanima koji se nisu uskladili sa ekranom i prihvatili, iz raznih razloga, ponudu IT. Neće IT takvu situaciju dugo tolerisati, naravno, odbijanje ponude će se tretirati kao antisocijalni, politički neprihvatljiv i društveno štetan postupak. Biće takva neposlušnost sankcionisana i nepodobni građani će ubrzo shvatiti prednosti novog gradskog pulsa i prihvatiće ga, neki sa radošću poneti novim otkrićem ili oni drugi koji će isto učiniti ali sa gunđanjem reda radi bez skidanja pogleda sa ekrana.

Izbor oko vrste komunikacije će biti sužen i nametnut, iznuđen, moćne IT kompanije će se potruditi da najveći broj stanovnika grada prihvati ponuđene mogućnosti jer će korisnici za to plaćati. Oni malobrojni koji ipak budu uporni u svom odbijanju napredka i neće više biti važni, njihovo učešće u troškovima komuniciranja za IT kompanije neće biti u procentima značajno, biće zanemarljivo kada se na kraju godine svede ukupan bilans prihoda . Dakle, grad do koga se vekovima veoma teško i uz mnoge žrtve dolazilo, sazdan na komunikaciji svake vrste u direktnom kontaktu na trgu ili ulici postaće, malo je rigidno ali nije nemoguće, opustela scenografija iz koje će se čitati kako je to nekada bilo, kako su građani nefunkcionalno trošili vreme. Muzej jedan. Ali biće naglašeno krupnim slovima da je nova, plodna i svrsishodna komunikacija obezbeđena uz podršku inovativne i društveno odgovorne IT.

Golubovi pismonoše, poštari, vašari, glasnici, emisari, prosijaci, taksisti, ulični prodavci, lake dame na trotoaru, kiosci, radnje, kafići i restorani, pozorišta, bioskopi su već (skoro) pobeđeni i nestaju lagamo iz gradskog miljea. Buregdžinice koje se otvaraju u pet izjutra će postati predmeti za gledanje i čuđenje u etno muzejima. Naravno, sve će biti na ekranu. Masovni skupovi podrške ili protesta takođe, mnogo veći broj artikulisanih i punih entuzijazma učesnika će se okupiti oko ekrana uz pomoć društvenih mreža bez pomeranja iz svog sedišta, virtuelno će biti prisutni u neverovatno velikom broju sa svih strana sveta i iskazaće svoj stav o lokalnom problemu bilo gde.

Vreme je da započne crtanje plana za takav grad a usput, kad je već reč o urbanizmu, neko reče da je sjaj u oku voljene osobe još sjajniji na visoko rezolutnom ekranu.

 

2 razmišljanja o “Šta će biti grad … ja mislim da će biti ekran

  1. Majstoreeeee, srednja, ima izac’!!!!
    E necu ti ja u taj ekran, niti bi ga crt’o, i necu u virtualnost, pa makar me ex-komunicirali. Trazit’ cu ja istomisljenike, kojih je, cini mi se, sve vise, pa da se zabunkerisemo, pa kad’ nas otjeraju da pravimo nase replike, pa….ma, jednostavnije je otici na jugo-istok, mada, posto planiram zivjeti k’o kornjaca, i tamo ce da me stignu!?! Uhhh!!
    Ej, vidovnjak, stivo ti je super, nisam o tome prije razmisljao, bas si me zadever’o.
    Nego majstore, kamo slicice, crtali se sta u zadnje vrijeme?
    Puno pozdrava, tvoj Zlatko.

  2. pa isto ti je da li si u ekranu ili si kornjača ! tako po vidovnjački. a crteže možeš da gledaš na facebooku, idi tamo i kucaj moje ime i prezime ako se još sećaš pa gledaj. pozdrav kornjačo jedna …

Leave a Reply

Your email address will not be published.