Terapija jutranja urbanistička

03 scan0001_1Jutros otvorim prozor a prozor je na prizemlju zgrade u jednoj maloj ulici u Profesorskoj koloniji i gledam uz pa onda niz ulicu, preko puta nema smisla bacati oko jer je tamo komšijina kuća iz tridesetih godina prošlog veka ali od drugog svetskog rata neokrečena pa nije prijatna za prvi jutarnji pogled ali ona dva bacanja oka niz ulicu otvori pogled i to direktno i neposredno na Beograd na vodi (BGnV) mada je gledajući mapu Beograda to nemoguće, previše je daleko, isprečio se beogradski greben od Kalemegdana, pored Narodne skupštine sve do Hrama i to zaklanja vizure iz ove despotastefananizije tamo do obale Dunava koja je ovde takođe u nekoj dubodolini, jeste ima to da je taj deo grada sa druge strane onog visokog beogradskog grebena ali kada je BGnV u pitanju reljef i ta stereotipna morfološka ograničenja nemaju značaja kao u nekim drugim slučajevima gde prirodna prepreka može značajno da utiče na domet vizure i gradska gledanja, dakle, gledam niz ulicu jer se na tu stranu može vizuelno, za sada samo virtuelno i duhovno, komunicirati sa nameravanim novim gradskim uradkom na obali Save, kažem opet sa druge strane grebena i kao što je rečeno nikakve prepreke tu nisu u snazi da ometu očinji vid na budući ponos i identitesku tačku gradsku a o tome mi pričaju i drugari koji stanuju na raznim mestima po Beogradu, u Rakovici, pa onda na Zvezdari, pa kod Kule Nebojše ili kod Bajlonija a ima jedan i na kraju Južnog bulevara tamo kod jedne benzinske pume i svi oni vide BGnV mada svi koji ga gledamo i vidimo znamo da nije još uvek izgrađen i da se ta izgradnja tek planira, menja se Generalni plan i drugi urbanistički predlošci, u političke mrzitelje se smeštaju oni sa po nekom primedbom ili upitom o čemu se tu radi, o parama na primer ili o tome ko će da plati kanalizaciju i vodu i struju za dva miliona metara kvadratnih što će tu da bude i ko će to sve da kupi i zašto baš toliko visoka ružna kula u sred tog nameravanog urbanističkog kupusa bez suve kolenice koja se obično umetne ukusa radi, a ovde će ukus da bude pomalo gorak jer će ta kula da nikne iz narečenog kupusa i pokriće pogled na Pobednika na vrhu Kalemegdana, Terazije i siluetu Hrama na Vračaru a mislilo se da su te tri tačke neka pamtljiva poenta u slici Beograda sa savske strane, no svejedno, gledam kroz prozor, slika iza grebena prodire kroz brdo i dopire nezaustavljivo i agresivno ne vodeći računa o stvarnosti do mog oka ali tu staje i ostavlja bez daha, samo ne znam da li zbog mog nerazumevanja progresa u koji su namerili na me uvale ili upravo zbog toga što mi je sve jasno.

Onda odlučim da spustim zavesu ne bih li se dozvao samom sebi i sklonio to gledanje sa vidika ali ne može, zavesa je zakočena i onda posle nekoliko pokušaja, uzaludnih naravno, prepoznatljiv glas iz etra mi tihim nežnim tonom iz mekog srca dojavljuje da prestanem sa ludorijom zatvaranja zavese radi prestanka gledanja u BGnV jer je to posmatranje obavezno, zadato od nadležnih, svako jutro najmanje pola sata umesto umivanja, kafe i to važi za sve beograđane, oni u Nišu i okolnim gradovima su odbili na neprihvatljivo odbojan način, iz ljubomore naravno, to da gledaju a mi ovde u prestonici ima da se tim jutarnjim gledanjem navikavamo na nove vrednosti i novi simbol gradski jer posle nekoliko godina takove terapije shvatićemo vrednosti koje se nude i razbićemo i poništiti u sebi tu primitivnu i zastarelu potrebu građana u ovom gradu da budu pitani kada se u gradu nešto veliko i novo u urbanoj slici događa i da eventualno koriste svoja prava i budu nekipiut protiv takovih nagoveštenih novina i promena i svakako ćemo biti onda u stanju da razumemo potrebu za promenama i novoj slici za budući Beograd.

Jedno razmišljanje o “Terapija jutranja urbanistička

  1. Poznajem veoma dobro profesorsku koloniju jer sam se rodila u ulici Kralja Dragutina u kojoj sam zivela vecinu mog detinjstva. Uvek sam osecala da je Beograd na vodi (ili pored vode) razvijan da zadovolji hitne potrebe bilo ekonomske, bilo politicke, prirode a manje da bude gradska okolina koja utice svakodnevno na zivot stanovnika. Tuzno je da se potreba za lepotom i harmonijom u gradskim sredinama, kao i u Beogradu, ne shvata ozbiljno – jer uvek ima precih problema koji cekaju hitnija resenja.

Leave a Reply

Your email address will not be published.