Đorđe Bobić

Samoinicijativa ljudi u Beogradu je postojala oduvek i ovo jedan od primera kako je to bilo 1985 godine. Grupa radnika fabrike MINEL je odlučila da reši svoj stambeni problem gradnjom kuća na zemljištu u Ripnju koje je pripadalo fabrici. U fabrici se oko toga angažovao odbor za ONO (opšte narodna odbrana) i postavili su pitanje kako to može a ja sam bio zadužen da na pitanje odgovorim i napravim urbanistički plan. Ideja je bila da se o trošku fabrike uredi i opremi zemljište, ulice i infrastruktura a da radnici sa kreditima koje će garantovati fabrika grade kuće u fazama, tj, da započnu sa izgradnjom jedne ili dve sobe, da se odmah usele u izgrađeni prostor i da zavisno od para za nekoliko godina dođu do punog formata zgrade a sve u skladu sa planom i projektima koji su predhodno usvojeni. Svi su bili saglasni sa predlogom jer im je otvarao perspektivu da najzad učine nešto za sebe ali, naravno uvek ima to «ali», neki CK nije odobrio nastavak akcije jer je ustanovljeno da je sve u suprotnosti sa generalnim stavom da je čovek naše najveće bogatstvo i da o njemu treba da se brine «društvo» a ne da on sam o sebi brigu vodi. Tako je samoinicijativa otišla u forume gde je bila kritikovana kao pokušaj destabilizovanja nečega a plan je ostao u mojim fasciklama pa ga sada pokazujem kao mali prilog za istoriju Beograda.

[Show as slideshow]