Kopaonik sledi Savamalu

Pre dve godine u Hercegovačkoj ulici u Savamali u Beogradu ljudi sa fantomkama uz pomoć bagera su porušili zgrade, neke nelegalne a neke sa urednim papirima bez naloga o rušenju koji daje nadležni inspektor ili sud i to se vuče kroz tužilaštvo i policiju bez da su otkriveni počinioci, oni sa fantomkama, vozač bagera, neki što su tom prilikom na silu oduzimali telefone prisutnim građanima. Najzad je objavljeno da je za sve kriv jedan policajac sa Savskog venca koji nije obavio tada svoju dužnost, njemu nadređeni se ne spominju. O tome je pisao Insajder i neke novine ali većina medija privržena vlasti se nije time bavila. Nije ovde namera da se po ko zna koji put ponavljaju razne priče svima znane, počevši od izjave predsednika države da su to učinili neki idioti i da iza toga stoji gradska vlast, onda traljav postupak tužilaštva, ćutanje policije o delovanju po ovom pitanju, objave nenadležnosti suda i prebacivanje na niži sudski nivo što produžuje vreme procesa do beskraja, a na kraju beskraja sledi zastarevanje ove priče. U nekim medijima se govori da je umiren i skrajnut postupak istrage a razlog je obaveza grada da za potrebe investitora Beograda na vodi taj prostor u Hercegovačkoj ulici očisti od zatečenih građevina i ona je tu obavezu izvršila ali ne po propisima i zakonu koji ovde za tu akciju vrede. Posle svega pitanje građana je prosto: kako to da policija koja važi za ozbiljnu instituciju posle dve godine ne može da pronađe i identifikuje one sa fantomkama i vozača bagera i da ih pita ko ih je poslao na taj zadatak i ko im je rad platio. Dalje

EDEN je mesto gde nebeski narod biva oduvek …

Svevišnji napravi za onih šest dana nebo i zemlju i sve drugo, odmah je podelio na gore za odabrane i dole za sve ostale, nebo i zemlju, pa to ostade tako do danas. Posebno se pozabavio rajskim vrtom, naravno za one gore i vrt dobi ime Eden gde napravi Adama a prahirurškim gestom stvori Evu te oni goli i lepi hodaše okolo srećni i bezgrešni dok ne naiđe zmija koja im dade zabranjenu jabuku, oni zagrizoše i upadoše u greh, izazva ta jabuka onu želju a oni ne odoleše, bi ih onda stid tog grešnog čina te obukoše neko lišće na sebe, Svevišnji to vide i shvati da su zgrešili te ih otera iz Edena u donji svet, na zemlju među one obične. Tako Adam i Eva dođoše u drugi svet ni izdaleka prijatan i ugodan kao Eden gde behu pre grešne radnje ali uprkos kazni božijoj ne zaboraviše ono lepo te nastaviše da to čine i ponavljaju i porodiše potomstvo a usput Adam načini na zemlji repliku rajskog vrta, tu se posle živelo i trajalo vekovima. Dalje

Prokop protiv Glavne železničke stanice i Beograda

Železnička stanica je mesto gde grad neposredno kominicira sa okruženjem, bliskim i dalekim, sve dokle šine mogu da stignu, čak i preko velikih brda i voda. Sa svih strana dopiru koloseci, svi dođu u grad na jedno mesto pa se tako dovoze i odvoze ljudi, roba, ali najvažnije su poruke koje uz ljude i robu putuju, neopažene, ali uvek pouzdano stižu, za njih tada ne postoji prepreka i obogaćuju primaoca. Zato su železničke stanice u gradovima važne, oko njih se dešavaju mnoga zbivanja, gradska vreva je bogatija, brža i bučnija nego na drugim mestima, upravo zbog poruka, učestalih poruka, koje donose i odnose vozovi.

U Beogradu ima nekoliko železničkih stanica, najpoznatija je stara, Glavna, izgrađena 1885 godine u dnu Nemanjine ulice sa trgom ispred što dolikuje i pripada takvoj stanici, zatim Dunav stanica, pa kraljevska u Topčideru. Posle je napravljena ali ne do kraja izgrađena ona na Novom Beogradu i onda sledi Prokop, započeta pre pola veka kod Hajd parka, sa druge strane autoputa i uz mostarsku petlju i o njoj se sada najviše govori kao budućoj glavnoj, mada ona nije gotova i deluje više kao gradilište u pokušaju a ne mesto gde Beograd treba da komunicira sa samim sobom, onima okolo i svetom i da sa svima izmenjuje ideje i poruke. Dalje

Beograd će biti lepši i stariji …

Življenje ovde na klizavom rubu između kapitalizma i socijalizma ili socijalne države bilo je u vreme posle Drugog svetskog rata ne sasvim jasno, država je trgovala i menjala dobra po svetu i učinak je bio po kapital modelu a unutra sve je bilo na rečima o zajedničkom i socijalnom, humanom i rečeno je tada da je dostupno svima. Novac je bio društveni te ga je država delila sa ciljem da narod udahne vazduh a ona opstane ali zajednička je bila i imovina koju je država uzaptila i preuzela brigu na svoja pleća ne bi li oslobodila radničku klasu i poštenu inteligenciju opterećenja posedovanja. Posle koju deceniju i nije bilo baš tako, promenilo se stanje i pogledi na društveno uređenja ali i na poziciju ljudi, dobro, naroda. Otuđilo se sve pomalo i nije bilo sasvim jasno baš kako to biva oko te svojine i ko se o čemu stara, na primer: plac je društveni i državni kao zajednička svojima naroda a kuća na placu je privatna i vlasnik njom upravlja. Tako i sa fabrikama, fabrika je društvena svojina a radnici i ostali zaposleni samoupravljaju, odlučuju, jer je to formalno njihovo ali prednosti svojine i ne osećaju i ne koriste baš. I onda se otišlo i dalje u napredovanju ka blagostanju viđenom na zapadnoj strani i sve do sada a koje nas zateče posle komunizma, socijalizma i kvazi demokratije kapitalističke provicijencije. Dakle, behu razna vremena a dva su za pamćenje, jedno, ono prvo beše i ode u istoriju obeleženo i zapamćeno kod nekih po dobru a neki i nisu baš bili nežni kada su o tome govorili a drugo vreme se događa sada, kapitalizam u početnoj fazi bez onih pravila koja uobičajeno važe za tu formu i koja će biti svakako u kasnijoj fazi do koje još nije dosegnuto. Dalje