Arhiva - kategorije: Tekstovi

Makiško polje

BEOGRAD NA VODOIZVORIŠTU / Plan detaljne regulacije dela Makiškog polja

Plan detaljne regulacije dela Makiškog polja je završen, obavljena je i neka vrsta privatnog uvida u predloženi plan umesto javnog, vlast je iskoristila epidemiju da svoju nameru i interes namiri, ostvari i odstrani građane od učešća u zakonom garantovanom prisustvu odlučivanju o gradu. Na toj komisiji za urbanizam odlučeno je da plan ide dalje u proceduru ali bez prisustva građana pa je takva odluka sa etičkog, moralnog i perofesionalnog aspekta bezvredna i po Beograd štetna.

Proteklih nekoliko godina je takva praksa u Beogradu na delu, ali u ovom posebnom slučaju ponašanje vlasti, urbanista i drugih učesnika u ovom za grad veoma ruzičnom poduhvatu je krajnje opasno jer se radi o ugrožavanju javnog interesu najvišeg nivoa. Radi se o snabdevanju Beograda pijaćom vodom, sa ovog mesta, sa Makiša ta voda dotiće u gradske česme još od 1893 godine, svo vreme od tada tlo je bilo zaštićeno, sve do 2014 godine kada je Institut „Jaroslav Černi“ zonu zaštite upolovačio i na osnovu toga 450 ha poljoprivrednog zemljišta pretvoreno je u građevinsko i započela od tada akcija udruge vlasti i investitora na novostečenom građevinskom reonu ali i na vodoizvorištu. Protest dela struke  i građana nije od početka tog poduhvata uvažavan, da, od strane gradske vlasti.  

Plan tretira 682 hektara tla koje je oduzeto od zone zaštite makiškog vodoizvorišta, vodozahvata koji snabdeva građane pijaćom vodom preko postrojenja za prećišavanje pijaće vode „Bele vode“ kapaciteta 600 l/sec. Planom je predviđeno da se postrojenje ukine i izgradi novo, da se potroše značajno veća gradska sredstva uzmesto da se novac ulaže u održanje postojećeg prirodnog, zaštićenog ambijenta i postojeće infrastrukture za pročišćavanje vode.

Da bi se sagledalo o čemu se radi može se videti iz dve tabele preuzete iz teksta PDR Makiško polje:

Tabela 1

Posebno treba obratiti pažnju na poziciju u tabeli gde se obeležava površina za šume i površina za tu namenu iznosi 48,89 ha umesto sadanjih koja pokriva oko 130 ha tla obuhvaćenog planom. Dakle seča ekološki dragocene postojeće šume i to skoro 80 ha uz nepoznanicu dali će ogoljeni teren uz izgradnju enormno velike betonske mase temelja zgrada, garaža, metroa, zatrpavanja postojećih melioracionih kanala i izgradnja infrastrukture za 4,5 miliona izgrađenih metara kvadratnih poremetiti prirodne tokove podzemnih i nadzemnih voda koji snabdevaju vodoizvorište. Da, snabdevaju grad Beograd i Beograđane vodom.   

Tabela 2

Veliki je to posao, značajan poduhvat, nekoliko puta veći od Beograda na vodi i svakako bi gradu doneo značajan ekonomski, i svaki drugi doprinos u razvoju samo da se ne radi o zemljištu u zoni zaštite najvećeg beogradskog vodoizvorišta. Naime, vodoizvorište u makiškom polju i reni bunari na Adi Ciganliji su izvori čiste vode, čistiji od one koja se crpi iz Save. Predviđenom izgradnjom od 4,5 miliona m2 komercijalnih, indistriskih i stambenih sadržaja u zgradama visine do šest etaža i podzemnim garažama, naseljavanjem 36.000 stanovnika i dovođenjem 35.000 zaposlenih, može biti faktor ugrožavanja količine i kvaliteta vode. Bez obzira na sve mere predostrožnosti oko zaštite dela vodoizvorišta koje ostaje u funkciji blizina tako velike, prevelike i agresivne izgrađene aglomeracije u neposrednoj blizini vodozahvata i to na tlu koje je oduvek bilo deo zaštićenog tla dovodi se u opasnost snabdevanje Beograđana pijaćom vodom.

Izvesni izveštaji onih koji prate kapacitet izvorišta u makiškom polju, reni bunarima na Adi Ciganliji kažu da se količina vode vremenom smanjuje jer tako priroda određuje, ali i potreba za vodom korisnika u Beogradu je sve veća pa potencijalno ugrožavanje postoječeg vodoizvorišta, ne samo kapacitetom, već i kvalitetom vode, sasvim je logično zaključiti da je ova akcija veoma rizična, ne samo po sadanje stanovnije grada, mogu biti ugroženi i oni koji će u budućnosti u gradu biti ali možda sa značajnim problemom oko vode ako se aktuelna akcija ne sprovede na zakonom propisan način, a to znači da se još jednom preispita uticaj te gradnje na vodozahvat, da se opet uradi studija koja će odrediti prostor zaštite vodoizvorišta sa upitom dali ga treba vratiti na onaj koji već stopedest godina vodoizvorište štiti i posle toga, ako iskazi struke u ponovnom ispitivanju tako kažu, tražiti novo mest, kao plan B, za gradnju nekog Beograda koji neće grad ugrožavati i vodu mu uskraćivati. A ovde šumu ostaviti na miru i pomoći ljudima da na onih 450 ha poljoprivrednog zemljišta voće i povrće sade i beru a to Beograđanima svakako treba. Sve to što vlast čini nije na dobar način izvedeno, plan ne treba da stigne do Skupštine grada ovakav kakv je i sa ovakvom procedurom, posebno ako se to sve dogodi bez javnosti, struke van institucija i građana.

Uostalom, uz sve dobronamerne i stručne pouke iz plana o kvalitetu onog što bi se eventualno po tom plani izgradilo i uslove po kojima bi se to sve gradilo, nije ništa rečeno o samoj gradnji, o milionima kubika iskopane zemlje i isto toliko potrebnog peska za nasipanje, o promeni struktute zemljišta, o djubretu koje će izgrađeni grad proizvoditi, o zagađenju vazduha i tla a svakako nije ništa rečeno dali će vodoizvorište to sve da prećuti i da neće možda burno i protestno odgovoriti i vodu Beogradu uskratiti. A građani upravo o tome govore.

Vlast ne sme da prenebregne i potre javni interes i nedopustivo je da svoj i investitorski privatni interes proglašava javnim, da ga nameće nasilno i protivzakonito zaključavajući vrata građanima koji su došli na javnu raspravu o planu da kažu šta o tome misle i iznesu svoje primedbe. Građani su shvatili da je borba za zaštitu gradskog vodoizvorišta jedan od najznačajnijih oblika i iskaza javnog interesa, od toga zaista u bukvalnoim smislu reči zavisi budućnost života u gradu. Zbog toga vlast nema prava da ih u tome, u toj borbi, sprečava, posebno ne silom ili prevarnom rečju da to čini ne bi li građane zaštitila od zaraze.

Zbog toga reč koja traži obnovu celog postupka, preispitivanje dosadašnjeg urbanističkog uradka, donošenje njegove prave ocene posebno o posledicama koje njegova eventualna realizacija može proizvesti, ne sme da utihne niti da prestane, dužnost i obaveza građana je da o tome govore i istraju.

DNEVNIK JEDNOG GRAĐANINA

Izdavačka kuća ARHIPELAG objavila je “DNEVNIK JEDNOG GRAĐANINA” autora Djordja Bobića, knjigu o tome šta se nama i Beogradu događa i šta se događalo proteklih pet godine …

Posle nekoliko knjiga u kojima je tragao za gradom i ispisivao uzroke koji su arhitekturu kroz istoriju, a ništa manje ni u savremenosti, učinili iznuđenom umetnošću, Bobić je napravio neobičnu hroniku grada u slici i reči. To nije bilo koji grad, nego prepoznatljivi Beograd, niti je to bilo koje vreme, nego upravo naše vreme u kome se Beograd menja mimo svoje urbanističke tradicije, nezavisno od arhitektonskih načela, sasvim proizvoljno u odnosu na stvarne potrebe građana. I ta hronika je, sasvim precizno govoreći, dnevnik, jer autor ne traži nikakvu spasonosnu istorijsku distancu, već neposredne, iz prve ruke, crta i beleži ono što mu se nameće kao slika grada i kao slika njegovog sadašnjeg trenutka.
Današnji građani Beograda u Bobićevim crtežima, ilustracijama i karikaturama prepoznaju svoj grad i kritičku dimenziju autorovog rada. Sutrašnji građani Beograda moći će u Bobićevoj knjizi da vide čas u kome se grad menjao ne uspevajući da se odupre urbanističkom haosu, arhitektonskim proizvoljnostima i kapitalnoj neodgovornosti.
Nastajući iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, u toku pet godina, od januara 2015. do kraja maja 2020. godine, Bobić u Dnevniku jednog građanina crta da bi pamtio i da bi ostala zabeležena slika Beograda u jednom uzburkanom vremenu, u kome fontane pevaju, a građani ćute, trgovi prestaju da budu mesto susreta i čvorište urbanog života, dok nastaju čitavi izolovani delovi grada, možda budući zabranjeni gradovi, koji seku prirodni horizont i menjaju prepoznatljivu gradsku fizionomiju Beograda.
Polazeći od „iluzije građenja grada“, Bobić potom u seriji radova, od kojih su neki više crteži, drugi više karikature, dok su treći ispunjeni energijom stripa, pokazuje kako se jedna iluzija postepeno materijalizuje, postajući razobručena razgradnja grada i neskriveni monopol nad njegovom stvarnošću.
Dnevnik jednog građanina jeste dnevnik jednog nezadovoljstva i dnevnik jednog prosvećenog građanskog stava.

Dnevnik jednog građanina oblikovao je samosvesni građanin zabrinut za svoj grad, zainteresovan za dostojanstvo i principe svoje arhitektonske profesije, uveren u dužnost građanina da učestvuje u važnim pitanjima svoje savremenosti i u vitalnim pitanjima svog grada. Pred prizorima te hronike nije uvek lako ni jednostavno, ali to jeste naša slika i to jeste Beograd naših dana.

Gojko Božović

PRIČA O GUPU … ZAGREBA

Moj gost je arhitekta Boško Budisavljević iz Zagreba

PRIČA O GUPU

Predavanje o GUPu u Europskom domu u Zagebu, Jurišićeva 1
Utorak 4.veljače 2020. u 11.0 sati
Ulaz slobodan
Predavač Boško Budisavljević

Zahvaljujem se na pozivu gospodina Langa da za Hrvatsku stranku umirovljenika održim predavanje, bolje rečeno održim razgovor o Generalnom urbanističkom plana grada Zagreba.

Pretpostavljam da već i vrapci na krovu znaju što bi to trebao biti Generalni urbanistički plan. Dokument prema kojem se treba razvijati Grad, u našem konkretnom slučaju grad Zagreb.
U hijerarhiji urbanističkih planova Generalni urbanistički plan je drugi po redu, prvi je Prostorni plan. Nakon Generalnog plana dolaze urbanistički planovi nižeg reda. To su detaljni urbanisrtički planovi pa urbanistički projekti, pa urbanistički uvjeti uređenja. Možda se oni u najnovijim zakonima o planiranju baš tako i ne zovu, to nije važno, ,mi smo i tako majstori za nevažne promjene, samo da administracija opravda svoj posao. Sjajno je spomenuo na intervjuu za N1 gradonačelnik Bjelovara, na pitanje novinara o imovinskim karticama i Povjerenstvu o sukobu interesa. U uređenoj državi, rekao je gradonačelnik, nema nikakvih povjerenstava, sve što se tiče imovine evidentira se u Poreznoj upravi. I točka. Nastavite sa čitanjem

STARI SAVSKI MOST MOSTUJE PREKO PARKA

Priča o uklanjanju Starog savskog mosta i građenja novog kola Beogradom već godinu ili dve i prvo se pričalo da će biti premešten na Ratno ostrvo ali nije rečeno gde pa je to zaboravljeno. Skoro je rečeno od strane gradskih dužnosnika da sada ima dve nove varijante. Jedna solucija je da bude premešten na Adu Ciganliju kao veza sa Novim Beogradom, tamo u produžetku ulice Omladinskih brigada kao pešačko . biciklistički most. O drugoj varijanti obavestio je pre neki dan zamenik obelodanivši da su građani anketom izabrali mesto za most u parku kod Ušća a ispod nejga će biti restorani, suvenirnice i da je to dobra odluka jer šta ćeš u parku ako nema gde da se kafa popije. Posle je glavni urbanista rekao da ankete nije bilo i da će tek preko mreža ta anketa da se desi pa da građani odluče gde sa Starim savskim mostom.

Izjašnjavanje anketnim putem oko važnih gradskih tema je veoma dobra stvar i takva namera treba da bude pozdravljena. Ali ako se ozbiljno misli da se tako dobije relevantan odgovor građana i odluka možda, to podrazumeva da se upitanim građanima podastre projekat, 3D prikaz ili slika makete, mesto gde će da stave most, kako će da izgleda, koliko zelenila će biti uništeno, koliko košta izmeštanje i postavljanje na novu poziciju i to za obe predložene lokacije: za mesto na Adi Ciganliji ili parku kod Ušća. Tek tada građani mogu zaista da glasaju, tek kada budu znali dovoljno elemenata za odluku. Nastavite sa čitanjem