Počelo je posle rata, onog drugog svetskog, kada je nova država namerila izgradnju svog grada primerenog svojoj misiji, grada za radničku klasu blizu fabrika, za borce koji su pobedili u revoluciji. Taj novi grad trebalo je da pokaže da je novoj državi tesno u starom Beogradu koji su gradili pobeđeni. Odabran je teren od Zemuna, uz obale Dunava i Save sve do surčinskog polja, močvarno tlo koje je sa nekoliko metara peska nanetog radom akcijaša prilagođeno za gradnju. Zatim su u kvadratnoj matrici napravljeni blokovi, svaki nazvan svojim brojem, pa ni do danas nemaju svoja imena. Vizija, strategija i urbani koncept bili su jasni, veoma je imponovala odluka da se ratom uništena zemlja odvaži na tako veliki poduhvat. Grad je izgrađen, živeo je svoj život i uspeo je da se prilagodi i savremenom ritmu pružajući dobru priliku za razvoj.
Manje je važno što novi grad nije bio sasvim originalan bez obzira na nameru države da stvori nešto sasvim posebno što bi obeležilo pobedu. Usvojena je već osvojena šema iz moderne; ideologija lokalnog komunizma izgleda nije imala moći ili vremena da stvori novi koncept, već je prepisan provereni, u to vreme preovlađujući stil i način pravljenja grada, mada je on nastao kao proizvod drugačije ideologije i iz sasvim drugih potreba. Ipak, grad je začet, izgrađen, a ubedljiva politička i marketinška akcija obeležila ga je kao nešto što najviše odgovara upravo onome što je država proklamovala – novom društvu. Ipak, zaboravljeno je da je u prvoj polovini XX veka jedan ruski arhitekta napravio skice za novi grad baš na tom prostoru. Nisu ti pobednici baš sve izmislili, zar ne?
Grad, Novi Beograd, izgrađen je pre svega kao stambeni kompleks (govorilo se: spavaonica…) i sa potrebnim pratećim sadržajima prema važećim normama, jer tada je norma garantovala jednakost i bila važan faktor u ideologiji, mada je i ta norma prepisana odnekud, sa istoka. Nikakvo iskakanje nije bilo dozvoljeno, niti pojedinačna inicijativa, pa je grad ostao sterilan do pre nekoliko godina kada su ga prepoznali prvo strani investitori, a posle i lokalni, jer je nudio široke mogućnosti: dovoljno neizgrađenog prostora, već postojeća infrastruktura i sve je bilo spremno za gradnju odmah, i za popunjavanje slobodnih mesta. Koncept zelenog grada za radničku klasu popustio je pred probitačnijim načinom za koji su urbanisti našli odgovarajuće obrazloženje: bio je u pitanju novi koncept, ali za razliku od prvog koji je bio zaista unapred osmišljen, ovaj je samo pratio događaje i biranim rečima urbanista pravdao nastalu situaciju.
Za nekoliko godina Novi Beograd je dodatno izgrađen, uneti su novi sadržaji, sa njima i radna mesta; norme nisu bile tako važne, nije se zakeralo ni oko ekologije, ali sve je učinjeno u saglasju sa potrebama ljudi, dakle, građana, a i tržište je odigralo svoju ulogu. Novi Beograd je stasao u paralelni centar Beograda i stvarajući novu energiju, emituje poruku o evropskom jakom i prosperitetnom Beogradu. Stari Beograd je uz svekoliko obnavljanje i sadržaje koje ima odavnina, počeo nekako da se povlači u defanzivu, da stagnira i ustupa primat onom mlađem gradu preko Save, opstajući na tradiciji i zatečenim vrednostima. Tako on daje Novom Beogradu kredibilitet i mogućnost da prevaziđe epitet novajlije. Zato se može reći da Novi Beograd ima stari Beograd, a to je opomena da se grad stvara kao odogovr na izazove u vremenu, bilo kojem, da se prilike menjaju i da odsustvo opreza, vizije i strategije razvoja celovitog grada može da umanji vrednosti koje su neprikosnovene.
Ustvari, kada je o tome reč, sada stvari stoje tako da je mlađi nadmoćniji, energičniji i koristi reputaciju starijeg u svojoj promociji, mada bi bilo prirodno da oba dela grada, na obe obale, prinose Beogradu svoje vrednosti i svoje posebne energije. Njihov kontrast treba da bude motiv za kreiranje ukupne jedinstvene gradske slike i identiteta velikog Beograda, koji se upravo može zasnivati na suprotnosti ta dva sveta nastala u raznim vremenima, a da pritom svaki od njih očuva svoj lik i u zajednički pobednički pehar ulije piće posebnog ukusa. To je ključna reč, ali je izgleda teško da se ona prevede na srpski jezik.