Izgleda da Beogradu preti saobraćajna idila. Čuje se i čita u novinama, a prenete su i reči gradskog službenika nadležnog za saobraćaj, da neće biti gradnje garaža u centru jer je namera da se zabrani ili spreči dolazak građana svojim kolima u središte grada. Svi će ići samo javnim prevozom, a jedna od glavnih Beogradskih ulica, i još po neka, biće samo za pešake i biće puno pešačenja i šetnji. Dakle, priprema se idilična saobraćajna budućnost, na vidiku je pešački grad i svi će obožavati da budu pešaci i danju i noću, bez obzira imaju li za to potrebe ili nemaju, voziće se isključivo tramvajima, trolejbusima i autobusima, hteli to ili ne. Ideja o ograničavanju pristupa privatnim automobilima u centar grada je stara i dobra ideja iza koje stoje značajne dobre namere još odvajkada, i tu ne bi bilo ništa sporno kada bi postojala u ponudi i poneka alternativa koja će nakoknaditi nemoć javnog gradskog saobraćaja da preveze sve Beograđane kuda su namerili. Opet priča o tome da kad postoji metro privatni automobili nisu potrebni jer će svi u metro. To što u Parizu ili Moskvi postoji metro, a građani ipak voze svoje automobile i gužve su ogromne, nije nikakva pouka; pokazaćemo mi već njima kako se to radi – ono što smo probali više puta pa nije ispalo baš kako smo zamislili. Ustvari, nismo mi krivi što taj svet ne prihvata naše ideje i namerno, zbog predrasuda, ne razume našu kreativnost. Kao da su zavidni što smo pre njih koristili zlatne viljuške…
Postojaće razne prepreke, naravno, nikako rampe, koje će ometati ulazak privatnih automobila u centar, ali nije jasno gde će biti postavljene, gde je granica centralne zone koju treba zaštiti od Beograđana koji imaju neobičnu i nepoželjnu nameru da se prevezu do nekog cilja na način koji smatraju za njih najboljim. Zar se i dalje misli da će građanin odabrati lošiju varijantu da bi nervirao gradsku vlast ili sebi samom napakostio, pa će sesti u svoj automobil umesto da koristi neku od opcija javnog prevoza. Izgleda da je neophodno da mu neko objasni šta je po njega povoljnije? Pitanje je, takođe, šta sa nekoliko desetina hiljada automobila koje poseduju stanovnici centra a nemaju garažno mesto. Gde će oni sa tim silnim autima koje sada drže po ulicama i po trotoarima, često u zelenilu jer nemaju gde sa njima, neće biti garaža a one su bile jedna od mogućnosti za njihov smeštaj.
Nekim drugim Beograđanima, koji ne stanuju u centru, biće zabranjeno da dođu u centar grada (možda će ipak moći sa posebnim dozvolama koje će im lično uručiti lice odgovorno za saobraćaj, ako su dobri i poslušni …) osim javnim prevozom, pa se Beograđani dele na one odavde i neke odande, prava na grad su im različita, ta prava određuje volja vlasti a ne logika i struka, što nikada nije bilo dobro ni za građane ni za grad. Ipak, nije sve izgubljeno: način da svi građani budu jednaki moguće je postići ako se, na primer, onima iz centra onemogući da idu svojim autima na Čukaricu ili Zemun, Surčin ili Avalu, i onda je nerešeno, a jednakost je svima podjednako ulivena u šampanjsku čašu.
Takođe, ideja o proširenju pešačke zone je sasvim očaravajuća, mada bi neki zlobnik mogao da pita čemu tolike pešačke površine, osim ako i to nije neka nova urbanistička konstanta pa je mora biti po svaku cenu. Ali zašto onda pešačke zone samo u centru? Zašto ne i u Zemunu, na Čukarici, Lazarevcu ili bilo gde oko centra? I da li će i u tim lokalnim centrima biti zabrana za automobile i garaže, a ako ne, da li će onda građani od tamo biti prikraćeni za pešačke zone ali će moći zauzvrat da voze svoje aute, dok će oni iz centra imati pešačke zone ali neće moći da voze aute? A sve je to mogućnost za različite građanske proteste i ljubomoru, što vodi u potencijalni konflikt jer će svako biti za po nešto prikraćen.
Idila je Beogradu, naravno, neophodna i namera da se smanje gužve veoma je poželjna, ali da bi se pristupilo restrikcijama, zabranama i sankcijama važno je da se građanima ponudi neka alternativa. Možda metro, ali njega će biti za nekih deset ili petnaset godina pošto je ponovo promenjena koncepcija pa ćemo sve ispočetka, a za to je potrebno vreme. Ta nova koncepcija mnogo više košta, pitanje je da li će Beograd imati para za njenu realizaciju, treba se tome nadati i to želeti. Tek kad se napravi metro, može se biti strog sa Beograđanima i nametati im uslove i određivati kako će živeti i kako će se prevoziti. Drug Staljin je to mogao, da zabrani vožnju po Moskvi, na primer, ali je predhodno napravio metro. Englezi su to isto uradili ali i oni imaju altentativu kao ponudu, to jest, imaju metro, pa građani mogu da biraju kako će negde stići, možda i brže nego držeći volan svog ljubimca na četiri točka.
I nije problem u rečenom, svako, u krajnjoj liniji, ima pravo da predlaže, da promoviše svoje stavove i ideje, takva izletanja treba stimulisati. Problem je u govoru bez samokontrole, nadobudnom govoru i željom za promocijom. Takva reč treba da bude predhodno proverena, da prođe kroz proceduru i da bude verifikovana od struke pre svega, pa tek onda da bude predočena građanima kao namera gradske vlasti. U ovom slučaju to je pitanje razine urbane kulture govornika kome nisu na vreme objasnili da on ovde istupa na javnoj sceni, ne u intimnom kafanskom miljeu.
P.S.
U Beogradu je još uvek potrebno, dok se ne izgradi metro i još poneki most, raditi na integrisanom saobraćajnom sistemu, što znači da je svaka mogućnost prevoza dobrodošla. Sve što može da vozi i prevozi građane na benzin i na struju je dobrodošlo, bilo da se radi o javnom prevozu ili privatnim automobilima, biciklima i rolšuama. Pa i javne garaže u centru ili oko njega, kao i parkinzi na obodu centralne zone, deo su, i to bitan, integralnog sistema saobraćanja u Beogradu, jer će se tako iskoristiti neveliki potencijal a na polzu građana. To je tema i zadatak: da se organizuje svakodnevni prevoz Beograđana sa postojećim sredstvima u okviru prostornih i materijalnih mogućnosti grada. Kasnije, jednog dana, kad se dogode taj metro i još tri mosta, za jedno desetak godina, biće bolje, biće i velikih pešačkih zona, ali do tada treba trajati u Beogradu.