U početku je bilo samo more. Panonsko, a tako je nazvano tek kasnije, onda je oteklo u drugo more, Crno pravo kroz Đerdap, ostale su ovde dve reke i ušće jedne u drugu, ravnica i brda oko njih pa je tako nastao i Greben koji je u vreme Panonskog mora možda bio i ostrvo. Na vrhu Grebena iznad Ušća započeto je pravljenje grada na mestu gde su vizure dopirale daleko, odakle se mogao sagledati neko ko dolazi sa dobrim ili lošim namerama. Dolazili su mnogi, osvajali to mesto, ostajali neko vreme pa ih drugi poterali ali svako je ostavljao po nešto kao uspomenu i beleg bivanja na vrhu Grebena od čega se sada sastoji istorija Beograda. Tako je bilo odvajkada ali je bitno ono događanje u tek proteklih hiljadu godina od kada se Beograd pominje a što je sve bilo i dogodilo se prvo na početku Grebena. Tamo na Kalemegdanu je prvi kamen uzidan, a onda kako su vekovi prolazili grad je zauzimao Greben, deo po deo i stigao vrmenom sve do Vračara. Greben je linija po kojoj je ukoričena i sastavljena gradska knjiga čije su stranice levo i desno od ove axis urbi. Na obe strane, po stranicama knjige ka Savi i Dunavu odvajaju se razni putevi i mesta kao u dobronamernog oktopoda, pa tako povezuju Greben sa rekama, okruženjem na drugoj obali i dalje, još dalje, sa vascelom planetom ….
Emilijan, koji je napravio prvi smisleni crtež sa namerom da bude plan i kojim je začeo urbanističku diskusiju o Beogradu, prihvatio je ovu liniju kao zavet od nekada, iz samih početaka sveta kada se o gradovima nije ozbiljno mislilo niti se znalo da će ih biti ili možda kada je stvaranje gradova bila samo maglovita ideja. On je pokušao da istraži i razume šta je bitno u orijentalnoj matrici, turskom voljom i potrebama nagomilanog grada, da na svetlo dana i pod sunce stavi ono što je možda bila namera nepoznatih gradograditelja od nekada a što su i Rimljani dok su ovuda govorili latinicom poštovali i najzad, ustanovio je tu axis urbi po Grebenu. Posle su svi crtači Beograda, kasnije nazvani urbanisti, sve do danas, ovu liniju uvažavali ili je nisu dirali niti remetili jer nisu umeli da razjasne sebi zašto je ona baš takva. Možda su smatrali da je odozgo, višom silom i voljom sa kojom se ne diskutuje njeno postojanje određeno i da se u takve stvari obično ljudsko biće, pa makar bio i crtač gradske osnove, ne treba petljati. Nastavite sa čitanjem
