Mesečna arhiva: : March 2009

  Iscrpljivanje planete je zaista preterano, mnogo je potrošača i više nije moguće proizvesti dovoljno robe od izvornih sirovina za nekoliko milijardi Zemljana, pa se svet okrenuo korišćenju već potrošenog, upotrebljenog, reciklira se sve što se može, voda, hrana, vazduh, papir, uskoro će ostati malo toga što je priroda stvorila i roba će biti na neki način iz druge ruke. I zgrade su došle na red, nije u pitanju uobičajena rekonstrukcija već promena bića zdanja gde, što je zaista sasvim novo, arhitektonika lica zdanja nije u prvom planu. Industriski objekti koji su se zatekli u naraslim centralnim zonama grada i koji su izgubili svoju nekdanju funkciju, bilo zato što su prevaziđeni tehniološki, zato što zagađuju okolinu, zato što je zemljište skupo, zato što je neisplativo da se unaprede tehnološki su najčešće predmet reciklaže, uz njih ili sa njima reciklura se i okolina pa je zato urbana. Nastavite sa čitanjem →

Arhitekta ima pred sobom, svojom voljom, beli papir ili neizmernu dubinu ekrana, i započinje skicu zgrade a posle iscrtavanja postavlja pitanje zašto je nacrtao baš to što mu je iz ruke izašlo, kako to da se desi baš tako nešto na belom papiru na kojem pre nije bilo ništa. Od svih mogućih oblika buduće zgrade, na papiru se pojavio jedan koji je, veoma često, uzročnik rađanja dilema, a onda sledi i pitanje šta je bilo u glavama arhitekata koji su bitno menjali arhitekturu u pojedinim vremenima, na primer Korbizije, pa Rajt ili neki koji sada upravo to rade negde na planeti ali i zašto je grčki graditelj hrama baš tako nešto uradio a oni su isto tako bili prozivani od belog papira koji je ležao pod njihovom rukom, koji je iščekivao i nemo postavljao pitanje, očekujući odgovor … Nastavite sa čitanjem →