Naravno, u Beograd se autobusom stiže na autobusku stanicu i to je dokaz (jedan od mnogih … ) da ovde ima reda i da je grad dolično organizovan. Beogradska autobuska stanica, imenom BAS je glavna u gradu. Zato što je jedina, pa je zovu i -metropolitanska. Smeštena je pokraj železničke stanice što je logično, radi putničkog presedanja, ali je i blizu obale Save u Savskom amfiteatru kod hotela Bristol, i u dnu Teraziske terase, tačno po osovini vizure sa grebena. Ostala je tu tako od davnina, prvo je bila državna, posle je privatizovana zajedno sa zemljištem, najskupljim u Beogradu, i tako stoji stameno na svom mestu, bez obzira što to mesto zaista nije prikladno jednoj takvoj nameni.
BAS, autobuska međugradska i međunarodna stanica je mesto kontakta sa okruženjem i svetom. Sa raznih strana dolaze ljudi sa prtljagom u grad i odlaze iz njega, pa ovo mesto može biti prvi ili poslednji utisak o Beogradu i zato je važno gde se nalazi i kako izgleda. Kako li samo neki putnik opisuje po povratku mesto sa kojeg je autobusom otišao iz Beograda? Pored toga što putnike isporučuje u sam centar grada, ili ih odatle odvodi, ne može joj se poreći prihvatljiv komfor koji pruža putnicima unutar svoje ograde. Ima sve što uobičajeno imaju stajališta za autobuse po belom svetu, naravno, skromno u skladu sa potencijalom grada i države, nećemo se valjda porediti sa Parizom i to putnici razumeju jer i oni nisu Parižani pa umeju da samere svoja merila stvarnom životu…
Sa Beograđanima koji ne putuju autobusom van gradskog atara je drugačije: oni vide neopisanu gužvu koju proizvode stotine autobusa što svakodnevno dolaze odasvud, te su Savska i Karađorđeva a i okolne ulice zakrčene i gradski život i kretanje po gradu je nekako otežano. Pa uz svu gostoljubivost Beograđana oni misle da to ipak nije sasvim u redu… Saobraćajna gužva iliti haos, iliti kolaps, u dve gradske arterije jesu posledica ovog tromba u gradskom krvotoku i ne pomažu mnogo medikamenti koji saniraju posledice, uzrok je takve prirode da je je hirurška intervencija, i to radikalna, sasvim primerena i neophodna.
Priprema za operaciju na telu Beograda i odstranjivanje tromba započeto je pre neku godinu pa je u Generalnom planu grada predviđeno premeštanje Glavne autobuske stanice na Novi Beograd u neposrednu blizinu novobeogradske železničke stanice, a to je na mestu gde je sada OTC (otvoreni tržni centar) koji Beograđani zovu „Buvljak”. Osim toga, da bi Glavna mogla to zaista da bude, predviđena je i još po neka autobuska stanica lokalnog karaktera: na ulaznim pravcima od Pančeva, sa juga od Autoputa, ili sa Ibarske magistrale. Odatle, kad pristignu, putnici se razvoze po gradu lokalnim javnim prevozom do mesta koje su predvideli kao svoj cilj, i to je isto kao i po raznim drugim gradovima u Evropi. Namera tvoraca urbanstičkog plana je da se centar oslobodi pregolemog saobraćaja, jer tu nisu u pitanju samo autobusi, već i prateća prevozna sredstva koja odatle putnike razvoze kojekuda po Beogradu, a i da se zemljište gde je sada BAS vrati gradskom centru.
Kada i železnička stanica bude premeštena u Prokop i na Novi Beograd, a sadašnja zgrada, zakonom zaštićena, postane protokolarna za posebne prilike ali i deo javnog gradskog prevoza, autobuska stanica, makar i Glavna, nikako neće moći da obavlja svoj posao kao do sada. Integralni putnički saobraćaj u gradu, bilo da se radi o komunikaciji sa okruženjem ili o lokalnim gradskim kretanjima, podrazumeva jednistvenu organizaciju svih vidova saobraćaja, metroa, gradske železnice, tramvaja i autobusa, odnosno, svega što prevozi ljude sa mesta na mesto. Zbog toga određena čvorišta, kao što je buduće na Novom Beogradu, ili ono pokraj Dunav stanice, gde će se autobuska stanica naći uz železničku sa dobrim vezama ka svim delovina grada, obezbediće prihvatljivu mrežu komuniciranja po gradu ali i veze sa okruženjem.
Da bi poduhvat uspeo i tromb bio uklonjen, uslov je da postoji čvrsta volja i neporeciva odluka gradskih vlasti, pre svega da operacija započeta pre nekog vremena bude nastavljena. A to je izrada Regulacionog plana, projekata, planova za finansku podršku i izgradnju infrastrukture. Biće to značajan napor za gradsku kasu pa će to potrajati neko vreme, nekoliko godina verovatno, ali u oklevanju i premišljanju (ni ekonomska kriza nije neki izgovor), beskonačnom preispitivanju očiglednog ili čekanju pogodnog trenutka, svakako će se izgubiti ne samo vreme nego i prilika da se prostor gde je sada BAS pretvori u deo gradskog centra na dnu Teraziske terase i na obodu Savskog amfiteatra. To zemljište je zaista skupo i jeste u investicionom smislu najatraktivniji deo Beograda i svakako je važnije u odnosu na cenu izmeštanja staničnih postrojenja na drugu lokaciju. I nije sve u novcu, ostavljati još neku godinu ili deceniju neprikladan sadržaj kao prepreku između grada i obale Save, Beogradu pravi još veću štetu. Ta šteta se novcem ne da izmeriti, kao i o svakom snu …