Cannes, mediteranska rivijera, Palais des festivals na Bulevard de la Croisette u kojoj se inače dešava filmski festival ali sada je MIPIM, internacionalni sajam nekretnina pa su se umesto filmskih zvezda u palati našle mnogobrojne zvezde iz sveta arhitekture. Nekoliko stotina tezgi i dvadeset hilljada prisutnih delatnika obeleženih bedževima pa deluju kao neko posebno pleme koje je zaposelo Palatu, okolne kafane i hotele sve do Nice. Našli su se okupljeni na jednom mestu investitori, developeri, bankari, publicisti i ljudi iz medija, političari, gradonačelnici i naravno, arhitekti, svi koji učestvuju na razne načine u gradograditeljstvu. Svoju robu su na pijac iznele države, regioni, gradovi, kompanije, vlasnici zemljišta i, opet, arhitekti.
Globalna kriza je uticala na skup i dinamičnost skupa, kažu da je prošle godine bilo duplo više sveta, ali ovu krizu svi izgleda ozbiljno shvataju, štede na smeštaju i avionskim kartama, ali izloženi projekti i ponude za investiranje su iz vremena donedavnog virtuelnog blagostanja. Sve deluje kao zaostalo iz nekog drugog vremena i nije u skladu sa onim što se stvarno događa, pravi vremeplov, ako ništa drugo, napumpavanje adrenalina … optimizam u terapijske svrhe. Prezentirani su ogromni kompleksi, nude se putem prostranih, svetlećih maketa i 3D modela, skupocena prezentacija da zaseni i namami prisutne, i na svakom ćošku vuku prolaznike za rukav da piju šampanjac baš na njihovom štandu i onda se govori o apsolutnoj nužnosti da se baš ta ideja i taj projekat na tom zemljištu ostvari, jer će to biti probitačno ne samo za investitora već i za planetu. Posle, isto na susednom štandu, tj. tezgi.
Na Beogradskoj tezgi udarna vest je urbana vizija rekonstrukcije ili revitalizacije Luke Beograd a delo arhitekte Danijela Libeskinda. Mega zvezda globalne arhitekture je zamislio pokraj luke nekoliko, neopterećenih geometrijom i zemljinom težom, oblakodera od više desetina spratova, obavezni Landmark, okolo, na pripadajućim hektarima je uobičajena gradska matrica na kvadrate, ili nešto malo drugačije, ima park skroz kroz parcelu, kanali kroz budući grad i sve je lepo nacrtano u bojama, na ivici da bude jasno, tek da probudi želju za gledanjem. Ustvari, izuzev atraktivnih formi Landmarka, u predloženoj urbanoj matrici teško je setiti se ostalog i prepričati radoznalima.
Naime, prezentacija Beograda je u skladu sa svim drugim izloženim projektima u Palati, i to uopšte nije bitno, dovoljno je da se na štandu pojavio crtež Libeskinda, jer marketinški gledano, njegovo dodirivanje Beograda obezbeđuje gledanost. Pa zar ovo nije palata i za filmski festival! Zaista, svaka čast ljudima iz Luke koji su Libeskinda angažovali da promoviše Beograd.
Dakle, glavna tema koja se pored sveg prisutnog i naglašenog glamura nametala jeste svetska ekonomska kriza pa su i mega zvezde globalne arhitekture, koje diktiraju šta se ove sezone nosi, imale obavezu da u skladu sa trenutnim modnim krikom, krizom, iskažu svoj stav kako bi ostali u igri. Ovde se prenosi zvanični izveštaj, u originalnoj verziji, o skupu gde su oni to činili:
… 500 people packed into La Salle Esterel in the Palais on Wednesday afternoon to hear three of the world’s most renowned architects – Zaha Hadid, Thom Mayne and Wolf Prix – declare that design conservatism is defunct in the current economic climate.
The time of the ordinary-will-do mentality has gone, Prix said. “When money no longer controls your culture, there’s room for new ideas to establish themselves.”
“Clients are more open to new ideas now,” Mayne said. “The Bush era, the age of recalcitrance, is over. There seems to be common agreement among clients that the best solution is no longer just to regurgitate a 19th century design.”
Hadid said: “Increasing the density of cities is the only viable solution at the moment. And cities that want to establish themselves as world cities increasingly want to do it through architecture.” …
I tako rekoše i objaviše da dolazi novo vreme, sve je to manje ili više u redu, i na ovoj adresi je nedavno pisano o tome. Zaista je novi iskorak i novi pristup neophodan, uostalom kao što su i oni sami nekoć činili istražujući nove mogućnosti i razbijajli tradicionalistički manir. Problem je što su se prilikom iskazivanja nove istine iza njih na velikom platnu mogle videti slike njihovih projekata iz onih bogatih vremena, namenjeni moćnima i onima koji bi to hteli da budu, spomenici njihovoj taštini i posebnom razumevanju slobode stvaralačkog duha, naravno, izvan ovog vremena. Slike su potirale reči, nikako to nije bilo u očekivanom skladu. Kažu oni da će od ovog trenutka investitori biti prijemčiviji za nove ideje i to je logično, tražiće rešenja da zidaju i ulažu, održivo investiranje je imperativ, a ponuda tri zvezde, bar što se slika koje su pokazali prilikom gornje rečene tvrdnje – nisu bile ni nove ni održive. Dakle, opet samo jedna deklaracija, tema krize je u modi a oni kao nosioci modnog trenda imaju sveti zadatak da ga slede, bar na rečima koje dobro zvuče, umesto da su i nacrtanom vizijom pokazali kako to treba da izgleda … što je najteže.
Ostade nejasno kome je upućena poruka o novoj arhitekturi za krizna vremena, ostalom svetu verovatno, dok kreatori mode zadržavaju privilegiju da i dalje nude svoju viziju koja podrazumeva da ako nemate hleba jedite kolače … jer se zapravo, što se njih tiče, ništa neće promeniti. I dalje će virtuelno blagostanje harati planetom. Ostao je utisak da su tri zvezde, arhitektonske, uprkos deklaraciji koju izrekoše, to popodne u Palati postali tradicionalisti, a neki novi klinci će poput njih, doći i izrečeno pretočiti u arhitekturu koja sledi po prirodi stvari.
Beogradski štand je za razliku od ostalih u Palati sofisticirano jednostavan, glavni motiv, znak, je stilizovana predstava Dunava i Save sa Ušćem i Ratnim ostrvom, sve u zelenoj i sivkastoj boji, veoma elegantno i neodoljivo podseća na raskršće autoputeva u poljani. Znak je neprepoznatljiv, osim za Beograđane, valjda su kreatori štanda mislili da je to dovoljno, jer stilizacija reka i ušća je nevidljiva i nerazumljiva za ostali svet. Propuštena je šansa da se identitet Beograda, (opet o identitetu … ) Kalemegdan i Ušće na primer, pokažu. Ili naprosto da su se setili, a nisu, da pokažu sliku Beograda sa Google Earth, onda bi to ne samo bilo lepo nego bi ljudi videli šta je u Beogradu najlepše. I pamtili. Ovako, pitajući se zašto je gradski znak autoput, kuda on zapravo vodi i gde je ta raskrsnica, ljudi prođu i odu i pojma nemaju šta su propustili, jer je tako dizajner hteo …