Mesečna arhiva: : May 2009

Do pre nekoliko godina u Beogradu vlasništvo nad imovinom i zemljištem nije bilo dovoljno artikulisano i priznato, sve je bilo zajedničko, narodno, pa je bilo moguće planirati i graditi gde je urbanistima bilo zgodno i ako još i političari daju befel na predlog; onda je to bilo sasvim prihvatljivo, bez obzira na građane koji su tvrdili da im je tu, na tom placu dedovina ili nisu hteli da budu raseljeni na razne strane (iz centra, na primer, na dalju periferiju bez obzira što se tamo nudila tišina, mir i obilje zelenila). Promena se dogodila pre neku godinu, privatno vlasništvo je postalo alfa i omega opstanka i vrednost koju treba čuvati pre svega. Bio je to iznenadan događaj, nenajavljen, uplašeni su bili svi, urbanisti i građani, političari takođe, niko se tu nije snašao. Nastavite sa čitanjem →

Dužnosnik iz vlade zadužen za građenje u Srbiji pa i u Beogradu rekao je nedavno a mediji preneli reč o građenju stanova za 600 € (eura) po jednom metru kvadratnom i da će tako stanovi biti dostupni građanima, posebno onim koji u sadašnjim uslovima i sa aktuelnim cenama stanova nikako ne bi bili u mogućnosti da stanuju u svom stanu. To je vest koja ima prijatan, melodičan zvuk i sasvim je u redu i za nadati se da je moguće ostvariti takav cilj. Verovatno je predhodno, pre izrečene namere izvršena i urađena pažljiva analiza predpostavljene, narečene cene stambenog kvadrata, dužnosnik ne bi trebalo da izlazi u javnost sa obećanjima a da mu predhodno saradnici ne dojave realne i održive podatke. Zato što su proteklih godina u Beogradu građeni neprofitni stanovi za građane koji na tržištu teško mogu sebi nabaviti stan i pored svih napora i umeća i podrške bankara cena nije bila manja od 900 €/m2, pa je nova ponuda za trećinu cene niža zaista dobrodošla, optimistička je i budi nadu. Nastavite sa čitanjem →

Beograd je protekle dve decenije obogaćen novim naseljima, spontano nastalim, od strane vlasti je rečeno da je to divlja gradnja, a ustvari ljudi su potrebiti za krovom nad glavom a bilo je i drugačijih poriva, merkantilnih. Ljudi su, dakle, pribavljali zemljište koje nije predviđeno za gradnju ili je bilo planirano za neku drugu javnu namenu – za put ili trafo stanicu ili školu – ali pošto nije privedeno nameni, gradili su sebi kuće i stanovali i poslovali, a nisu uvek vodili računa o prostoru za ulice, infrastrkturu ili druge javne potrebe bez kojih se ne može organizovati zajednički gradski život. To je izazvalo mnoge probleme, te nema vode, te nema kanalizacije ili struje, nema ulica uopšte ili su bez asfalta i uske su, pa đubretarska kola ne mogu tuda a i gradu nije plaćeno ono što mu se duguje kad se kuća gradi. Posle, ti što su to sve izgradili traže da im se napravi civilizovano naselje i pošto se radi o igri velikih brojeva, preko sto hiljada kuća je tako izgrađeno, pa u svakoj po tri člana domaćinstva a to je oko trista hiljada ljudi, nije više bilo moguće to dovesti u red odjednom, nema grad za to para sve i da hoće. Nastavite sa čitanjem →