Arhitektonskim projektom, osim toga što je neophodan izvođačima, prikazuje se vizija i iskazuje namera da se vizija ostvari. Tako je i na adresi Andrićev venac 10 u Beogradu načinjen projekat hotela po imenu Nobel koji upravo niče u kvartu između ulica Kneza Miloša, Kralja Milana i Andrićevog venca, preko puta Pionirskog parka i blizu Starog dvora, u sred gradske matrice. Kvart je nastao krajem devetnaestog veka, otada se razvijao, gradio i opet rušio, menjao se sve do danas. Na mestu gde se događa novo zdanje u uličnom broju 10, izgrađena je stambena zgrada 1924. godine po projektu Živka Nikolića koji je svoju viziju, u skladu sa tadanjim kulturnim obrascem, ovaplotio koristeći elemente tada upotrebljavanog „beogradskog stila”, ma šta to značilo, ali je dodao i prepoznatljive elemente ruske secesije, takođe prisutne u Beogradu, koju su doneli ruski arhitekti izbegavajući posledice revolucije negde pri kraju Prvog svetskog rata. Zgrada je rekonstruisana nakon Drugog svetskog rata, bila je pre toga namenjena stanovanju pa baletska škola ali i sedište Japanske ambasade, a danas doživljava još jednu promenu mada svetskog rata (Trećeg) nije bilo. Da li je to dokaz da arhitektura ne prihvata uvek uslove i ograničenja tradicije ili ritam sleda događaja u vremenu. Nastavite sa čitanjem