Mesečna arhiva: : August 2009

Neverovatno lepa stambena budućnost … u Beogradu

01Obećano je, odlučnim glasom i bespogovorno dvadeset hiljada stanova, od proleća će da se izgrade i biće za mlade da ne idu u inostranstvo gde ih inače stanovi čekaju sa sve ohlađenim pićem u frižideru. Nije pomenut niti obećan rok izgradnje, mudro je ostalo nedorečeno, prilika za kladioničare, ali koštaće ti budući, obećani stanovi ovde u Beogradu pet stotina evra po metru kvadratnom, više nego polovina cene u realnom životu. To će se naravno narodu dopasti, bar onima koji su i dalje skloni verovanju u kult piramide, ne faraonske, već one virtuelne za koju se ne mora mučiti čak preko mora, sediš uz teve i slušaš i uživaš i razmišljaš o molovanju buduće spavaće sobe, biraš boju i cediš mlako pivo jer se (onaj) frižider pokvario u nevreme a nema para za majstora. Ali smirujuće deluje uz mlako pivo i saznanje, usput napomenuto, da će tako oni zli što grade i prodaju stanove po tržišnim cenama, zaista previsokim, da budu uterani u mišiju rupu i moraće da svoj proizvod prodaju još jeftinije, ama to tržište je zaista jedna prevara za koju ima leka. Eto, na primer … Nastavite sa čitanjem

Potemkinov Beograd … ali i omaž opusu Alana Forda …

02-bgd-novo-za-post_01General Potemkin je za prilike dolaska ruske carice gradio fasade bez zgrade pozadi a posle je  to prihvaćeno i u vreme stolovanja Sovjetskog saveza kada su fasade crtali na ogromnim panoima, uz puteve da se ne vidi ono iza, krš koji se tamo gnjezdio. Postala je to uobičajena praksa, procurela i ove predele, u sećanju je ostala scena podizanja neviđeno velikih šarenih panoa sa prigodnim parolama kako bi se sakrio krš Maleškog brda od očiju druga Tita kada je darovao narodu most Gazelu. Posle su to preuzeli građani kao postupak za svoje potrebe, ali ni gradska vlast nije ostala neosetljiva na provereni metod stvaranja virtuelne stvarnosti za koji je zaključila da je koristan i probitačan. Nekada je tu aktivnost finansirla iz javne kase a sada, u skladu sa tržišnom ekonomijom, daje prostore za virtualitete pod kiriju, način koristan ali u osnovi ideja je ista kao u Potemkina. Mogli bi da se nabrajaju primeri ovakve snalažljivosti i danas. Izuzetno značajan događaj na ovu temu beleži se u samom centru grada, proteklo vreme ga je stavilo u zonu zaborava, međutim poruka je dovoljno jaka da i danas jeste aktuelan i reprezentuje temu. Nastavite sa čitanjem