Beograd je svet … izreka je nastala tokom Protesta protiv protivnika koji su se promenili pa to više nisu, tu su se našli u opštem gibanju i nezaobilazni urbanističari, gradotvoritelji. Izrekom je naglašena potreba da se korakne unapred, kako se tada mislilo, u neki normalno artikulisan prostor, da se urbana slika i život u njoj učini prihvatljivim. Objašnjenje čežnje je bilo u podnaslovu glavne izreke, „kao sav normalan svet…”. Početkom dvadeset prvog veka to je bio krik ućutkivanih, zašto su na to pristajali više od decenije nije lepo sada pitati, zaboravilo se nekako. Bilo je to i opravdanje sebi samima za trpljenje, izvinjenje za propušteno, reanimacija nade, ulivanje samopouzdanja, optimizma, adrenalina, a neki (i urbanističari svakako … ) su tu osetili zavodljivi borbeni poklič, pa su pohrlili golim grudima na bajonete; posle se ispostavilo da je oružije bilo od marcipana što ispoljeno herojstvo nije umanjilo. Mada se ne može poreći da su u to vreme Beograd i Beograđani zaista izgledali, delovali, činili i živeli kao potpuno autentična urbana celina, grad je tada posedovao energiju istinskog i ispunjenog gradskog života odašiljući poruku okolo da je odluka o pristupanju svetu neopozivo doneta. Nastavite sa čitanjem