Mesečna arhiva: : October 2009

Beograđanin je čuo i video svojiom očima a na svim tv kanalima dva dužnosnika koji su optimizmom nadevenim tonom i ubedljivim, opet optimističkim, diskursom obećali kuće za beskućnike. Jedan od njih je govorio o dvadesethiljada stanova i to kao da je to već gotova stvar, drugi je malo ohladio priču ali nije porekao da će se nešto slično dogoditi, samo da pronađu gde da se to sve zida, da se razmisli kako da se izgradnja plati i ko će moći da bude kupac. Odmah posle posejane nade, okolo po gradu procvetali su vrtovi, bujno i šareno cveće u bokorima niklo je oko virtuelnih, zamišljenih i obećanih kućica a neopisana sreća i optimizam je buknuo u dušama građana koji stanuju koje kako i bilo gde, uglavnom nigde a za to plaćaju kiriju. Nastavite sa čitanjem →

Kad Beograđanin ili radoznali namernik hoda Beogradskim grebenom od mesta gde je začet grad, sa Kalemegdana, pa Knez Mihailovom, Terazijama, preko Slavije i stigne do vrha Vračara gde je izgrađen Hram Svetog Save tik pored Narodne biblioteke, onda može da kaže da je video lepo gradsko lice, gradsku žilu kucavicu, osovinu oko koje se svio Beograd i gde je zapisana gradska istorija. Dobro je da ne korača dalje, iza hrama, gde bi ga dočekalo drugo gradsko lice, sasvim različito, mada je i tu zatečen po neki zapis istoriski. Ima preko sto godina kako je započeta priča o gradnji hrama i osnovano društvo građana koje je nabavljalo zemlju, urađeni su posle arhitektonski konkursi i projekti, pregrmeo se tokom vremena jedan svetski rat, započeto je zatim zidanje hrama a onda drugi rat, opet svetski, pa se promenila kraljevina u republiku, prvo u federalnu pa u socijalostičku a posle je bila samo republika i hram je ipak nazidan, belim kamenom obložen, još samo da se oslika unutra. Svo vreme je sakupljan i novac za gradnju, davala država kad je imala, donatori, prilagali građani ponajviše. Nastavite sa čitanjem →