Pijace
Susreti i sretanja, Kupovina, Razmena, Prodaja, Hleb i vruć Burek, Voće i Povrće, Cveće, Zimnica, Gradski ceger, Kupovina na brzaka i u prolazu, Pouzdano za naći šta treba, Roba svakakva pa i tehnička ali i za obući, Stare stvari, Informacioni gradski punkt, Komunikacija bez ograničenja, Puštanje „buva” i poruka i spletkarenje, Ašikovanje, Ideje sasvim nove, Ogovaranje, Bistrenje politike, Seljaci i Građani oči u oči, Nedeljna nabavka porodična, Prerpodavci robe I pameti, Buvljak za opstanak …
… i susret civilizacija i vremena i epoha a onda i slika grada sasvim Beogradska … kao da se prelistava knjižurina iz istorije grada ali na zanimljiv I razumljiv način …
Po Evropi ima pijaca koje se šetaju od ćoška do ćoška, povremeno, u određene dane, pa je ujutro pijac sa pokretnim tezgama koje vire iz malih kamiona a posle podne i svečeri je trg za veselje i kulturu ako treba. Uglavnom da! Treba.
Usput, u Beogradu, na pijacama se zapatila i druga roba osim jestivih tvari, ima robe od svake fele, preterano bi bilo reći od igle do lokomotive ali nije daleko od toga, nova i polovna garderoba, antikviteti iz treće ruke, uglavnom odbačeni kućni predmeti i pribor, pa neki delovi pijace liče na Beogradski buvljak ili svaštaru ali ako zatreba bilo šta za kuću i neku popravku tamo ima …. za sitnu kintu …
Još o pijaci
Onda su nametnuli, ko će drugi nego brižna država, propise i higijenu, put ka Evropi da bude utrven a kada se tamo, u Evropu preko uređene pijace stigne, biće sve predhodno upakovano pa će se, bar što se tiče sira, biti kupovina mačke u džaku. Tako se pijaca, teatar istinskog i realnog gradskog života i susreta sa poljima I torovima pretvara u nekomunikativnu tržnicu uštogljenu i sterilnu – uzmeš platiš i odeš kao da se ništa nije desilo. Dijalozi, solo arije i monolozi odumiru, a nema kome ni da se međusobno građani požale. Tako se bitno menja ambijent, ma ne, i smisao Pijace, jer su direktni proizvođači robe vezan i za nju čak i emotivno pa kada prodaju udeljuju unutra i deo svoje sopstvenosti a ovo uređivanje po načinu savremenom ima interes samo da proda … i dušu, ako se nađe kupac …
Zagađeni vazduh
Priča o čistom vazduhu traje ali on (vazduh) odoleva, postojano i istrajno u formi, sadržaju i mirisu … štipa u nosu, a pluća tek … Za to vreme države koje su upotrebile staklenu vidovitu kuglu i ugledale šta se sprema i naravno podržane pojačim budžetom, detaširaju svoj atomski, medicinski i svaki drugi opasan otpad i industriju u zemlje slabije moći, malo i plate za smeštaj sa tri zvezdice svom otpadu i svi su zadovoljni. Oni prosvetljeni putem staklene kugle su čisti i dišu bezopasno a oni drugi rentirajući svoj prostor, stiču i imaju da plate za poboljšani obrok a uz namiren stomak i disanje je lakše.
Oni u Kopenhagenu nisu bog zna šta uradili … trošiće polupotrošenu i izumiruću planetu i dalje, zagađenje neće smanjiti dovoljno da se opstane ali uveravaju Zemljane da o tome misle …
Most
Mostovi nude i otvaraju mogućnost susreta pa to ne može da se desi gde nema mostova … mada, susretanje i komuniciranje nije uvek dobrodošlo, ima i lokalnih navika i vezanosti za svoje okruženje i njivu i klaustofobije, ipak se zbog birokratije ili ženske neki put mora preko mostova, prelaženje je onda nametnuto i onda moraju, iako ne bi voleli. Mostovi se grade i ruše pa se tako stvaraju ili ukidaju komunikacije. A neki mostovi uopšte više nisu ni potrebni jer sa onima sa druge strane se ne govori ili nema više nikoga … povadili osigurače, uzeli četkicu za zube i otišli …
Slavija
Da li je trg ili saobraćajni čvor, naravno, kompromis je da Slavija bude raskrsnica a okolo pešačke površine uz okolne zgrade gde ih ima. To je moguća ponuda … a kad se hoće oko cele Slavije sedam puta se prelazi kolovoz …
… da li je to zaista trg ili samo jedna velika gradska raskrsnica u kojoj se stiču sedam ulica pa oko srednjeg dela kružnog oblika razvezuju taj čvor. Ako je trg ili treba to da bude, onda saobraćaj mora pod zemlju pa pešački prostor po celoj površini a ako je to nemoguće jer je skupo, onda će to ostati raskrsnica za tramvaje, automobile i sve što ide na četiri točka. To je moguće i viđeno u svim evropskim gradovima ali tamo nije trg. Bar da se ne prekidaju vizure na sve strane preko saobraćajne reke …
U sredini prostora je kružno zeleno ostrvo nepristupačno pešacima sa spomenikom jednom značajnonm čoveku koji komunicira sa prolaznicima preko kolovoza i hiljada automobila koji tuda prolaze. Komunikacija je otežana jer niti on može da dobaci svoju poruku, niti građani mogu da dođu do njega i iskažu poštovanje za ono što je za njih nekada učinio …
Zaštita ambijenta
Pa sad, od ambijenta određenog zakonom da bude zaštićen, do spontano nastalog naselja koje zakon ne primećuje, postavlja se pitanje ko to sve klasifikuje i unosi u mentalnu gradsku mapu, nikada nacrtanoj. Kako se to štiti ? …. Ko određuje i unosi u spisak za zaštitu ambijenata i po kojim odrednicama … ? Da li je to kategorija lična ili postoje i neki argumenti?
… kažu da ambijent nastaje u trajanju grada i da nije za zaštitu samo ono što je nastalo nekada i jeste deo kulturne baštine … Novi ambijenti se neprekidno stvaraju u gradu, grade se novi delovi grada a stari opstaju kao onakvi, od nekada, ali se i oni menjaju i postaju neki novi, drugačiji …. kao u džez seansi, neko odsvira temu i onda nema kraja notama o kojima niko nije ni mislio …
Šta se štiti u ambijentu? Zgrade nisu problem .. tu je sve skoro jasno …
Nove zgrade mogu promeniti ambijent, unaprediti ga ili poružneti … U staro tkivo se umeće nova zgrada a ko određuje uslove za nju? Da li je to kreativan čin arhitekte ili su tu neka pravila, ako jesu koliko ona pokrivaju bezbroj gradskjih scena i pozicija … Pečat novog vremena u postojećem, život ide dalje i drugačije se misli i novi klinci vole nove stvari a zaštitu neki put doživljavaju kao torturu starih kvaka i gunđavih nostalgičara … ako ih ne čuju (nove klince) onda je gradska slika lažna …
Koliko kome treba u lepom Beogradu i o viziji
Da, još nešto. Mogu li svi građani da podnesu ponudu iz savremenog miljea, evropskog, ili prosto iz rezervoara novih potreba sa svojim doživljajem grada ili svojim nivoom urbane kulture ili uopšte kulture i prohteva na tu temu…. neki su za folk pevaljku a drugi se ne vade iz Kolarca … i tako, dok jedni traže vodovod jer im je dosta da tegle bidone, drugi bi u novu Operu (ama ne, opera je samo metafora da kaže o zaturenoj viziji prestonice … ). Sada je u gradu preovladalo da je vodovod i asfalt važniji pa se tekuće investiciono održavanje grada, koje se inače podrazumeva, tretira kao kapitalno investiranje, ljubitelji opere (opet metafora … ) i onog što ide uz nju će da sačekaju … srećom, ipak se gradi jedan most i jedna raskrsnica, preteklo od vizije o lepom Beogradu … za prestonicu … malo li je …