Beograđani smatraju da su vlasnici Beograda, mada oko toga vlada konfuzija i nerazumevanje. Mnogi Beograđani tu imovinu shvataju samo u granicama svoga stana, sve okolo, javno dobro pre svega, ne doživljavaju kao svojinu. Za razliku od njih drugi, takođe Beograđani, prihvataju odgovornost i vlasništvo na javnom dobru i o tome se brinu. Javna dobra, ambijenti, ulice, drvoredi, parkovi, igrališta, skulpture, komunalna infrastruktura, javna rasveta, javne zgrade i mnogo toga, pripadaju svim građanima, iz toga proizilaze obaveze i zavisno od dostignutog stepena urbane kulture, opšte kulture i domaćeg vaspitanja ali i opstanka radi, građani treba da štite, unapeđuju i ponose se kad je javno dobro uređeno i na polzu je svima. Gradski upravljači imaju obavezu da budu pri ruci građanima u toj stvari, ali i oni su u opštem nerazumevanju i konfuziji, shvatili da imaju mandat da u ime građana oni upravljaju javnim dobrom i o njemu odlučuju. To je milje u kome Beogradsko javno dobro postoji. Ili ne. Gradski upravljači u Beogradu su odlučili da Bulevar Kralja Aleksandra, značajno javno dobro u urbanoj matrici, izmene i rekonstruišu, došlo je vreme za taj poduhvat kojim će se funkcionisanje grada unaprediti, ali je pritom posečen najlepši drvored platana u gradu. Taj radikalni, nedovoljno promišljeni akt pravdan je navodnim i nekritički tumačenim preporukama ekspertske studije urađene u dva maha, brigom i odgovornošću za bezbednost građana i njihovu imovinu, naglašavana je trulež koja je obuzela stabla i grane, rečeno je nešto i o korenju koje ugrožava instalacije i temelje unaokolo. Uostalom, posle će se zasaditi duplo više drveća zelenijih, koje će kontrolisano rasti, primerenijih prestonici umesto prestarelih platana koji tu stoje već više desetina decenija. Građani su se usprotivili ali gradski dužnosnici nisu bili osetljivi na proteste, nisu uvažili molbe građana za preispitivanjem odluke niti zahteve za stručni second opinion na prvobitnu dijagnozu. Smatraju da sledeći svoje shvatanje mandata mogu da donose i sprovode odluke, posledice učinjenog, dobre ili loše, u stručnom, ljudskom i političkom smislu spremni su da prihvate. Prihvatili ili ne, Platana više nema. 
Protest građana zbog različitog doživljaja gradskih vrednosti i odnosa prema javnom dobru, nije bio jedinstven, jedni izgleda nisu bili zaintersovani, nisu ni primetili događaj ili su bili saglasni sa sečom i drugi, oni koji su se protivili posecanju javnog dobra i koji su tražili da kao vlasnici tog javnog dobra budu pitani. Oštro i emotivno su protestvovali, čulo se koliko su već mediji dozvolili, protest je uglavnom iskazivan u društvenim mrežama na internetu, na licu mesta prilikom seče platana nije bilo mnogo ljudi i akcija sa testerama je završena. Zbog toga otpor uklanjanju platana nije drvosečama izgledao dovoljno energičan a poruka Beograđana, bez obzira koliko ih je bilo, društveno odgovornih i svesnih posledica seče platana nije mogla da utiče na donetu odluku dužnosnika. Uostalom, izostanak sa lica mesta i susreta sa policijom je razumljiv, mnogi protivnici seče su zalud mislili da će upravljači u deklarisanom pravnom i demokratskom miljeu Beograda razumeti da posle građanske opomene i razumnih upozorenja i argumenata ipak treba da prihvate poruku građana i zastanu sa alatom protiv platana. Upravljači gradom su učinili grešku, ovog puta veoma ozbiljnu sa dugoročnim posledicama, ne samo zbog devastiranog ambijenta Bulevara, drastično promenjenog identiteta gradske matrice i uništenja značajnog gradskog eko sistema, veoma je značajno da su ovim gestom napravili prepreku ka građanima, pojačano je nepoverenje građana ali ne samo na relaciji između vlasti i građana, i među građanima samim, onim angažovanim koji se osećaju ostavljeni na cedilu i onih koji nisu razumeli čemu sva ta galama. Ugrožene su komunikacije između gradskih upravljača i građana, obnova saradnje nije na vidiku. Upravljači, sa predpostavkom i da su u pravu, ponašali su se autistično prema javnosti, nedopustivo prenebregavajući pravo građana na suprotno mišljenje i naravno koristili sve prerogative i potencijale koji im stoje na raspolaganju da premoste protest i umanje mu značaj. Građani zatečeni jedno jutro iznenada započetom akcijom seče platana, prihvatili su se protesta koji crpi svoju energiju u entuzijazmu i ličnom pregalaštvu ali bez organizovanog načina delovanja. Energija se rasipala, spontani angažman nije dao rezultat. Građani uz sav entuzijazam nisu imali načina niti potrebne logistike da izbore ravnopravan diskurs sa upravljačima grada koji nisu našli za shodno ni plan rekonstrukcije da pokažu javnosti pre objave radova. U zakonu nema jasno određenih procedura, niti uputstava za obraćanje institucijama za pomoć. Građani koji smatraju da su im prava na učestvovanje u odlučivanju o javnom dobru koje im pripada, ovog puta u pokušaju da spreče štetu, za pomoć se moraju obratiti onome koji ta prava, ovog puta zaista, ugrožava i to još više udaljuje strane od dijaloga i povećava nepoverenje Beograđana. 
Nemili događaj na Bulevaru je pokazao, Beograda radi i onoga šta će sa njim biti, da gradski upravljači treba da smanje težnju za neprikosnovenim upravljanjemi i prihvate građane kao partnere kada se donose odluke, građanima je potrebna nova vrsta organizovanja po uzoru na policy planning što ne podrazumeva samo pravo na angažman već i logistiku, a država da bi pomogla i jednima i drugima i da bi zaista unapredila demokratski milje u urbanizmu treba da donese zakon, pravila o učešću građana u planiranju i donošenju odluka o gradu, realnog učešća a ne formalnog tek da ga bude kao što je sada. To znači da pored regulisanja procedure za učešće javnosti, podrazumeva se i obavezno obezbeđivanje, na račun države, stručne i finansiske podrške ali i sankcija za nepoštovanje i izbegavanje javnog diskursa. Inače učešće javnosti sa ovakvim gestovima upravljača liči na povratak u vreme mesnih zajednica gde su samoupravljači aklamacijom pozdravljali put u svetlu budućnost putem urbanizma … sećate li se …?