Mesečna arhiva: : April 2010

Sluti da će biti crkva na Adi Ciganliji. Pop, protojerej stavrofor urbanističke provinijencije ophrvan nadahnućem ili njime pobeđen nije mogao da se odupre a da ne objavi javnosti Beogradskoj da mu je data od duha svetoga, samo njemu, ideja o izgradnji crkve od drveta na palubi isto tako drvenog broda. Tvorevinu svog nadahnuća nasukaće na kopno Ade Ciganlije, možda u blizini onog neuredno vetikalno pododenog kamenja na prevlaci ka Čukarici. Kazao je obznanjujući projekat da „… Brod predstavlja jedan od najranijih simbola hrišćanstva, koji prethode krstu, a simbolika lađe (mislio je sigurno na Arku) koja okuplja, spasava i odoleva svim burama i iskušenjima, očuvala se, posebno u hrišćanskoj pisanoj reči, sve do danas … „  i još je izustio „ … to će biti naša Sidnejska opera a brod nije na vodi (Arka je bila) jer nije primereno da se mi talasamo … „. Posle su tumači stavroforove poruke uočili da će nasukani brod crkvonosac na tom mestu biti neopisana atrakcija za vernike i posebno za turiste što znači da crkva ima nameru integrisanja u gradsku privredu, uznapredovala je i prilagodila svoj status duhovne matice svetovnom okruženju u skladu sa trendom opštenarodnog turbo-folk doživljaja izborivši svoje ravnopravno mesto u narodnoj novokulturi.

Nastavite sa čitanjem →

Dan nije dobro započeo, Beograđanin je pročitao u besplatnim novinama najavu auto trke Formule 2 imena “24 sata Beograda” koja će se desiti na Ušću. Pomislio je da se radi o štamparskoj pogrešci kao posledici zbrke u desku, bože moj, i tamo su ljudi, noćni rad, pa pobrkali stranice. Onda se setio da je decembra prošle godine u Skupštini grada bilo odlučivanje o izradi urbanističkog plana koji će uraditi Urbanistički zavod a tema je devedeset hektara zelenog prostora duž obala Save i Dunava, od Brankovog mosta sve do SIV-a sa ciljem da se stvore uslovi za organizaciju sportsko – kulturnih događaja i manifestacija u okviru, naglašeno je, javnog parka na Ušću. Auto trka Formule 2 iako spada u sportske događaje i manifestacije nije spomenuta prilikom tog odlučivanja ali mu se učinilo da između članka u novinama i odlučivanja o planu ima neke veze što nije mogao sebi da objasni, javilo mu se tek tako. Nastavite sa čitanjem →

Realni Beograd se može korakom dotaknuti na Ušću, na obalama reka, zakoračio je ka Avali, zauzeo je Dorćolsku padinu, stoluje na grebenu od Kalemegdana do Vračara ali je naselio i ravnicu na drugoj obali Dunava. U toj, na sve strane razbacanoj, urbanoj matrici Beograđani teže da obave svoje dnevne zadaće, tu uglavnom svi troše dato im vreme. To je zajednički i jedini grad svih Beograđana mada nije sasvim sigurno da ga svi prihvataju osim što ga koriste kao prostor za svakodnevnu rutinu. Do boljeg mesta dosada nisu dobacili. Ali to nije jedini Beograd. Postoje i drugi osim ovog što je na oku, oni iz prošlih vremena ali i budućih, zauzeli su beskonačni prostor Beogradski. Čine ih misli svakog Beograđana posebno, onih od nekada, ovih koji se zatekoše i onih koji tek nameravaju da se pridruže. Taj eterični, virtuelni, beskrajno veliki Beograd zaokupio je svo prostranstvo i vreme, prihvatajući i savremeni grad kao svoj neizostavni deo. U tom Beogradu gde se prepliću slike grada iz raznih vremena, svaka kuća i drvo, ulica i neki slučajno bačeni kamen ubeleženi su i postoje, slikama se virtuelna matricai dopunjuje, bilo da se nešto poruši ili žbun poseče, ali i kad se novo sagradi. Ne da bi se događaj stavilo u gradski spomenar, već da delo bude i dalje prisutno, da nam neprekidno šalje poruku, da nas podseća i opominje ili raduje izmamljujući suze radosnice. Nastavite sa čitanjem →