Globalno otopljavanje na planeti koju nastanjujemo nadolazi, dakle, biće mnogo toplije, kao pre nekih milion godina. To neće ostati bez izvesnih posledica i podrazumeva se da je to prilika za različite scenarije i pretpostavke o tome šta će se desiti ako proces zagrevanja planete uznapreduje, pa se pusti led sa vrhova planina, ali se istope i Antartik i Artik, i gde će se onda sa tom silnom vodom. Kažu kompetentni da će se to svakako desiti, ustvari, već se pomalo događa, pa će uticati i na poljorpivredu i na životinje, nastaće neke druge biljke, ako ih uopšte bude, građani će morati da menjaju garderobu, zimski turizam će očito izumreti, a o gradovima uz mora i u dolinama da se i ne govori.
Dakle, jasno je šta će biti sa Venecijom, gondolijeri će pevati na pučini a ne po kanalima, ali u pitanju je Beograd i šta će biti kada se mnoge vode od istopljenog leda na polovima, severnom i južnom, sjate u Atlantik, pa u Sredozemno more, onda kroz Bosfor u Crno More i uz Dunav dođu do Ratnog ostrva, a sa druge strane topljenje snega i glečera sa Alpa dopune Dunav i Savu pa opet stignu na isto mesto. Gledajući reljef prestonice, ostaće iznad nadošle vode Beogradski greben od Kalemegdana do Vračara i još malo dalje: Topčider, nešto od Zvezdare, Savskog venca i još neka druga brda unaokolo. U Novi Beograd i Zemun će se vratiti Panonsko more na svoje mesto, kao što je i bilo, iz vode će viriti po neka visoka zgrada, crkveni toranj ili pretekli jarbol sa zastavom.
Nastaće nova geografija a prestonica će biti Arhipelag Beograd sa opet istaknutim Kalemegdanskim vrhom grebena, gde će Pobednik obeležavati novu zemlju, što će koristiti budućim moreplovcima kao putokaz ili brodolomnicima spas, i ponovo će tu biti granica između Panonije i brdovitog Balkana.
Ako sve to treba da se desi a verovatnoća je, sudeći po tvrdnjama vidovitih eksperata, veoma velika, dobro bi bilo da Beograd sačeka spreman toliku količinu vode. Odgovorna država i gradska vlast ne smeju se oglušiti i ostati bez reakcije. Neophodno je već sada početi sa stvaranjem gradske strategije i izradom odgovarajućih urbanističkih planova, prvo Master plana, naravno, za tu prigodu i situaciju, umesto sadašnjeg zamajavanja sa planovima za obilaznicu ili metro koji će dopasti pod vodu i neće imati nekog značaja, osim ako se odmah ne prilagode i budu kreirani kao tunel ispod La Manša. Dakle, da se ne bi trošila energija planera i obavezujuća i neizbežna podrška političara, potrebno je preusmeriti sve aktivnosti sa izrade planova za postojeće stanje gradske matrice na novu strategiju organizacije grada arhipelaškog i primorskog tipa.
Strategija pre svega treba da iznedri način rešavanja: šta će se dogoditi sa milion i po Beograđana koji neće svakako imati mesta na onom što ostane od suve zemlje i kako smestiti sav taj svet u novo okruženje, na Arhipelag Beograd. Sa kulturnim dobrima i zaostavštinom predaka stvar stoji bolje, jer su Beograđani nekada muzeje, dvorove i važne crkve smestili na Beogradska brda, van dometa buduće vode, kao da su nešto slutili.
Posebno pitanje za stratege koji će se prihvatiti tog kapitalnog i odgovornog zadatka je ko će od Beograđana biti izabran da se tu nađe, jer svi neće moći, i koji će kriterijumi biti odlučujući u izboru. Možda uspeh u školi, broj pročitanih knjiga, ali ne, tako bi se broj izabranih jako smanjio, posebno mladih, a cilj je da se obezbedi uslov za povoljan rast nataliteta čemu oni načitani više ne mogu da doprinesu.
Za izabrane građane je, naravno, moguće obezbediti prostor u ogronmim zgradama na Avali ili Topčideru, a moguća je i izgradnja ostrva, konsultacije sa Amsterdamom bile bi korisne jer oni vekovima otimaju zemlju od mora a i Beograd će biti u sličnoj situaciji. I podvodna staništa su, takođe, moguća.
Kašnjenje u izradi strategije za dolazeće vlažno vreme i trošenje vremena, energije i pameti na tradicionalnim vrednostima i postojećoj geografiji, arčenje para na mostove umesto kupovine brodova, (to je važno jer će svi u okruženju dodirnuti rastom nivoa vode nemilice kupovati brodove), može da učini Beograd nespremnim za ono što dolazi. Sve može da se pretvori u lošu priču umesto da se iz opšte globalne poplave izvuku prednosti i iskoristi jedinstvena prilika koja se ukazuje kao posledica globalnog otopljavanja. Mogao bi to da bude novi početak za Beograd, makar i kao arhipelaga.