Grad je oduvek bio višeznačan, biće sazdano od bezbroj reči koje su to umnoženo značenje iskazivale na različite, često sasvim suprotne načine ali je i pored toga bio stabilan oslonac građanima ne menjajući naglo ambijent i način komuniciranja unutar svojih zidina. Višeznačnost je bila stabilan model u kome je bio definisan način govora i vrednost upotrebljenih reči, menjala su se pravila u ritmu koji su građani mogli da prate i budu dovoljno spremni na prihvatanje novih ili starih, unekoliko izmenjenih, pravila. Protekli vek, dvadeseti a stvar se ubrzava u ovom koji traje doneo je ili dopustio radikalno raslojavanje i neočekovane, brze, reklo bi se dnevne promene. Promene nisu nikle same od sebe, tek da bi se dogodile, one su uslovljene i prate nametnute, čak iznuđene političke, ekonomske i društvene uzanse, grad u tom vremenu postaje višeznačan posebno kada je u pitanju sistem vrednosti i bez obzira na klasičnu gradsku matricu, ponegde osnovanu i izgrađenu pre nekoliko vekova, uspeva u njoj da organizuje nadošli način komuniciranja, funkcionisanje gradskih uporišta ili bar onih koja su se na vreme prilagodila, potom i gradskog govora sa više ili još više narečija, novim odnosima među građanima izmenjivim češće nego to građani mogu da prate, što izaziva netrpeljivosti i gloženja među grupama ali se to prenosi i na pojedince. Komuniciranje je sve manje razmena iskustava i znanja a sve više postaje sredstvo borbe za opstanak. Nastavite sa čitanjem