Narod se nađe ovde odjedanput obezglavljen a posledice strašne, niti da gleda, niti da diše a usta za reći, popiti i pojesti štogod odoše u bestraga, mišljenje do sada nije preterano upražnjavano pa oko toga bar nije bilo nekog zakeranja.
Nadvila se neka sumorna maglina nad ljudima i dođoše oni da spas potraže i dočeka ih Jedan od zaduženih za narod, prvi u rangu iz koga je iskrilo iskustvo stečeno preturanjem preko glave toliko toga, od radikalnih svetonazora, onda činjenja u levom mišljenju sa predznakom nacionalnog, pa doticanja demokratije u prolazu i najzad dosezanja do uzdržane evropejske provinijencije. Zaista, iako bez glave, narod je instinktom osetio gde treba da priđe i izlaz iz magle zatraži.
Zavapi narod mahanjem ruku pred Jednim od zaduženih jer govor narodu beše uskraćen a on, Jedan odgovoran i preduzetan, obuče baštovansko odelo, zaseja u bašti seme za naglavljivanje obezglavljenih, zalivao je prilježno, nije bilo pesticida i veštačkog đubriva, samo stajsko israno na livadi i niklo je posejano seme, plodna je to zemlja bila i onda kad je sazrelo obra i podeli plod narodu te opet zavlada glavatanje i glavinjanje, sumorna maglina se istina nije sasvim povukla ali narod može sada kako tako da gleda, da pije i jede kad mu se da, ali tek će se videti da li je naglavljenom plodu baštovanskom veštinom i znanjem pridodata i mogućnost da misli. Mada to i nije tako važno, zna se da kada je narod sit i napit fali mu još samo malo ljudskih, lepih i bodrih reči o identitetu, nebesnosti, pravdi, one tamo u aps a ono južno ne damo nikako, pa otvorena vrata na dve strane a ako zatreba napraviće se još koja, onda patriotska kultura neizbežno i zašto bi posle bilo ko imao potrebe da na sve to još i mišljenjem rabi naglavljeni plod.
Uostalom, spasonosni baštovanluk filantropski koji je Jedan odgovoran za narod primenio ovog puta nije nikakva novina, samo je ponavljanje u uobičajenom ritmu odvajkada u srBiji, sezonski … posle su neko vreme svi srećni … ama ne, presrećni …