Čitam ovih dana na vestima Bdevedesetdvojke a po izvoru DOJCE VELE da je:
Izvestilac EP za viznu liberalizaciju Tanja Fajon izjavila da posle leta treba očekivati usvajanje mehanizma za suspenziju bezviznog režima EU s nekim državama.
Posle se vidi iz iste vesti da su te neke države ustvari Srbija i Makedonija i da će se vize ukidati tako što će pojedine članice EU uvoditi vizni režim po sospstvenom htenju. Šuška se o tome već neko vreme jer se preteralo sa azilantima koji tamo hrle zato što im se boravak dok se njihov zahtev ne reši lepo plati u vidu neke socijalne pomoći pa u vreme krize te zemlje počinju da imaju problem a i njihovi građani se izgleda bune jer postoji opasnost od preuzimanja radnih mesta i tako to.
Dobro, to je njihovo pravo da štite svoju ekonomiju ili već šta ali čemu onda služi priča o tome da ćemo dobiti taj datum za pregovore o pristupanju u EU. Svi su saglasni da taj datum samo što nije i to ne govore samo ovi lokalni dužnosnici sa najvišeg nivoa već se ističu I oni iz EU isto tako sa visokog nivoa. I kako onda nema viza za ulazak u zemlje EU a pregovara se o pristupanju Srbije u to društvo? Zvuči pomalo disharmonično i nelogično i šašavo, sasvim na evropski način.
Pitam vas o čemu se tu radi jer ja sam kockasti inžinjer, istina iz fele arhitekture pa je ta kockica malo zaobljena i labavije joj stranice prijanjaju jedna za drugu, ali ipak još uvek se držim pravila da su jedan i jedan u definitivnom skoru dva. Pitam se i da li me je vreme možda pregazilo I da računam po nekim sasvim prevaziđenim normama i pravilima.
I onda zamišljam kada se dobije taj datum kako naši pregovarači o pristupanju stoje u redu pred nekim ambasadama u redu za vize a kako bi otišli na pregovore. Mada će njima biti lakše nego ostalim građanima jer će imati pozivno pismo od EU za dolazak na pregovore.
Vrli novi svet kako reče onaj Oldus Haksli!
Za Srbiju bi bilo mnogo bolje da postane politicki neutralna zemlja i da bude slicna Svajcerskoj ali da zadrzi svoj karakter a la slave, tako bi isbegla ratove a i lokalne evropske politicke igre, jer do sada je Srbija uvek bila prva zrtva na oltaru silnih istocnih, juznih, zapadnih i severnih bogova rata, a poslednja je uvek bila da primi saucesce. Srbija ima moc, talenat i lepotu – ali jos uvek trazi svoje zazluzno mesto u ovom stolecu. Naravno, najteze je shvatiti sopstvenu prirodu i buducnost u kojoj ta istinska sustina nije silovana, nego postovana… Alors, que faire?
Ne znam baš šta treba činiti ali svakako nije lako beu obzira na sve što ste naveli … okruženje je takođe u neskladu sa samim sobom, mislim na evropski pristup. Zato sam ovo i pisao, ako je Evropa cilj, oduvek sam mislio da ke to dobro ali očekuje se da taj cilj ima svoj cilj. U to sam počeo da sumnjam. Na primer, prete da će ukinuti bezvizni režim a istovremeno zovu na pregovore o pristupanju EU. Nije konzistnentno i stvara neku vrstu odbojnosti i nepoverenja. To svavako nije dobro. Stvarno ne znam šta treba činiti.
Da, sasvim tacno, zato ideja o neutralnosti ima prednosti.