Piše u novinama a ni Tv nije ostala nema da će se dogoditi neka estetska i sugurnosna intervencija na zgradi Generalštaba, onoj lepoti na uglu Kneza Miloša i Nemanjine koju Amerikanci unakaziše 1999 godine. Naime, kaže jedan gospodin u uniformi da će se ukloniti neki delovi urušenog dela zdanja i napraviće se mali skver ispred zdanja posut humusom i zasadiće se neko bilje a biće i bezbednije za prolaznike a oko prolaznika imaće ugodniji prizor. Posle četrnaest godina tu se nešto dešava, neka vreva nastaje. Obratio je najzad vlasnik, Min. vojske i država, pažnju na svoju imovinu i to je ipak za pohvalu mada pomalo zakasnelo i onda, i baš zbog toga, uvek dolazi pitanje o tome šta li ih je baš sada navelo, na početku zime kad građevinskim radovima nije vreme, da oko bace na tu stranu i odluče da potroše 38 miliona dinara na ulepšavanje ruševine i pravljenje mesta za isticanje panoa za promociju njihovih kampanja kako onaj uniformisani gospodin reče.
Želeći da pozdravim narečenu aktivnost vlasnika zdanja i njihovu kako rekoh zakasnelu prilježnost, ipak ne mogu da se otmem utisku da to ima veze sa pričama o želji šeika ali u poslednje vreme i onog Amera, Tramp li se zvaše, da tu grade neke neviđeno luksuzne hotele oko čega se država neopisano raduje i spremna je da zarad novih investicija ukine akt o zaštiti zdanja koje je Vlada države proglasila za kulturno dobro. Sve u tom kontekstu liči, a voleo bih da grešim, na ulepšavanje mlade za udaju.
Dakle, osećam se sasvm voltermitijevski, ni tamo ni ovamo da krenem a da pišem još o Generalštabu ne umem jer napisah dovoljno pa da se podsetim a i vas što ovo čitate evo po neki link.