Beograd na vodi je zaista strateški važan poduhvat oduvek bio pa ga sada vlast promiviše i nudi Beograđanima angažujući sve moguće informaivne i medijske resurse. I o svemu se tu govori, o kuli od dvesta metara visine, o tržnom centru od dvesta hiljada kvadratnih metara površine, o premeštanju železničke stanice, raseljavanju ljudi i firmi sa tog prostora uz Savu, novoj savremenoj slici Beograda, menjaju se planovi i prilagođavaju onoj ad hoc sačinjenoj maketi, govori se o značajnom broju novih radnih mesta, prosperitetu građevinske i druge industrije, o tri ili četiri milijarde eura koje će šeik ovde uložiti i uopšte sve se to plasira kao poduhvat koji će preporoditi grad i državu te ga je ona proglasila projektom od posebnog značaja za nju samu. Reklo bi se idila jedna o kojoj loše mogu govoriti samo zlonamernici.
Naravno, takvih ima i bilo ih je uvek, desile su se primedbe tokom tzv. javnih diskusija oko usvajanja izmena GUPa Beograda, pa se spremaju slične rasprave i oko Prostornog plana Savskog amfiteatra koji nekoć treba da bude usvojen i sve to gunđanje nije uzeto u obzir od strane nadležnih, primedbe su odbijane i nije im dat neki poseban značaj uz sasvim neprimerena objašnjanja a za neke prigovore nije bilo nikakvog odgovora, kao da nisu ni bili. Sva ta pitanja oko saobraćaja, kako doći dotle, do tog tržnog centra na primer, kuda će ići javni saobraćaj, kako i gde parkirati desetak i više hiljada automobila, ko će da kupi sve te stanove i poslovni prostor, gde su javni objekti, za kulturu namenjeni i da li su uopšte predviđeni na ovom prostoru, šta se događa sa zaštićenim vizurama na beogradski greben koje čine identitet grada. Bilo je još toga, moglo bi se nabrajati ali ma kako te primedbe razumno zvučale izgleda nisu se dojmile nadležnih, posebno nije se čuo glas pomoćnika gradonačelnika za urbanizam i arhitekturu koga zovu gradski arhitekta. Institucije gradske, sekretarijati, Urbanistički zavod, komisije za urbanistička pitanja Beograda obavljaju svoj posao kako im je naloženo, prilježno i bespogovorno ne slušajući glas javnosti, struke, ljudi iz kulturne sfere i pojedinih građanskih udruženja koji su kao retko kada do sada ujedinjeni i saglasni u želji da se zaustavi ova pretnja Beogradu, da se sve ponovo razmotri i usaglasi sa pravilima struke, propisima urbanističkim ili bar sa razumom. Nastavite sa čitanjem
