Pre nekog vremena beše objavljeno posvuda u medijima da je Skupština grada Beograda a na predlog pomoćnika gradonačelnika za oblast urbanizma nazvanog gradski arhitekta usvojila uredbu o regulisanju i uređenju velikog gradskog problema izazvanog raznobojnim suncobranima na trotoarima ispred kafića a koji problem decenijama nije rešavan
Odluka decentna, predhodno nije ostavljen prostor za diskusiju jer je doneta bez neke rasprave, ne daj bože, javne gde bi se možda i neka drugačija mišljenja čula jer javnost uvek ima šta da primedbuje a na to ima svako pravo pa i u Statutu grada Beograda tako što jasno piše. Ali sada je drugačije jer se virus Beograda na vodi širi sa izraženim simptomom netransparentnog pravljenja urbane slike Beograda gde se javnost, stručna i laička smatra, ako nije za, protivničkom stranom koju treba zaobićiu i onemogućiti, za sada samo verbalno. Pošto vakcina koja bi efekat delovanja tog virusa umanjila još nije pronađena bolje je ostati na aspirinu i bar glavobolju dovesti u podnošljivu meru.
Dakle, uredba kaže da će od iduće godine, dvehiljadešesnaeste kada će i privreda da započne svoj napredak a građani će bolje živeti, suncobrani i tende koji se postavljaju ispred kafića i restorana u javni prostor na trotoarima ili trgovima ili već gde su i do sada bili, biti crni ili beli a moguća je upotreba i nijansi sive boje što se dobija kad se kap crne kane i kantu sa belom bojom i tako će biti u celom gradu i svim njegovim prostorima. Uostalom ništa nije samo crno ili belo, zato su dozvoljene nijanse sive i onda su sva mišljenja moguća što je sasvim izvestan korak ka demokratiji a drugačije se ovde ona i ne može ostvariti osim nedemokratskim načinom.
Sada u periodu očekivanja novonastajuće gradske slike koja preti da zaista bude iz uredbe preneta na ulice, mada posle učinjenog a učinjeno je to, uredbom, sa najboljom namerom nije lepo gunđati pa zato se to ovde neće ni činiti, ipak je moguće razmišljati o razlozima koji su predhodili ovakovoj odluci, pa da se navede samo nekoliko, svakako afirmativnih, opaski u skraćenoj formi i bez želje da se odluka ospori ili da joj se podsmeva ili da bude nazvana budalastom.
Opaska 1
Ceo grad je decenijama ako ne i duže bio prešaren i sve je bilo suviše raznobojno i to neuredno razbacano po gradskom miljeu pa će uvođenje crno-belog-nijansi sivog tona u ulične koridore po celom gradu dovesti ipak sve elemente grada u sklad i obeležiti urbanu matricu pre svega kao sliku komunikacione mreže jasno ocrtane. Usklađivanje boje suncobrana sa kolorom asfalta je ovim potezom zapisano u istoriju grada kao značajan doprinost otklanjanju te neuredne u na oči građana atakujuće raznolikosti.
Opaska 2
Izbor boja u vremenu koje je proteklo, uzmimo samo ono od Turaka pa naovamo, je bila ostavljena na volju kafedžijama, može se predpostaviti nedovoljno školovanim za izabiranje boja a primećeno je da su vršili i pritisak na dunđere, arhitekte i dizajnere koji su im kafanu uređivali ne bi li ovi izabrali baš onu boju koju gazda obožava pa je tako šarolikost zavladala …
Tome je doprinosila i nekontrolisana liberalno tržišna orijentacija kao državna ideologija koja zavlada ovim gradom iznenada i zateče sve nepripremljene te su i kafedžije htele u skladu sa tržišnim uslovima u nemiliosrdnoj trci za profitom da budu različiti od suseda pa pošto svi kuvaju istu kafu i sipaju ista pića onda bar bojom suncobrana da budu različiti i samosvojni. To se više nije moglo tolerisati jer je red uslov za napredak i onda uredba.
Opaska 3
Uočeno je od strane lokalnih dužnosnika da je upotreba drugih boja (osim crne-bele-nijansi sive) je neprekidno urušavala međunacionalne, etničke, verske ili čak i političke entitete i dovodila do nesporazuma a posledice su bile ni malo lepe te je, na primer, crvena kao boja obeležavajuća za rano hrišćanstvo a kasnije izabrana i kao identifikacioni znak ljudi i pokreta komunističke provicijencije ovom uredbom ukinuta i sprečena je da i dalje uznemirava javnost svojom verskom zatucanošću jer je akcenat na sekularnoj državi a komunističke namere su tako, jednom uredbom, sasvim ćušnute u zapećak. .
Opaska 4
Zeleno volim te zeleno pisao je Federiko Garsija Lorka, onaj pesnik iz Španije ali se sumnja da je i tu bilo nekog pogledavanja sa kompartijama pa bi ta boja mogla opet da iz tiha progurava tu ideju jednakosti i da su svi stambeno opskrbljeni i siti i da imaju radna mesta. I onda, zeleno ne može.
Opaska 5
A plavo u Beogradu svakako ne može da bude jer Beograd nema more a plavo nebo je često sivo po ceo dan i to ne samo iz metereoloških razloga, ima tu još po nešto, i onda crno-bela-nijanse sive solucija po celom urbanom prostoru jeste poželjna varijanta sivih tonova kao ambijentalno opredeljenje koje će po stupanju uredbe građani prohvatiti kao svoj prirodni i ugodni doživljaj sveta a ambijentalna celina će biti ujednačena bez iskakanja pijedinaca koji bi da se i na ovaj način nametnu …
Opaska 6
Osim toga, ceneći doprinos masa u doprinou prilikom osvajanja demokratije, posebno iskazanih u navijačima sa naglaskom na izabranom crno.-belom opredeljenju kao fonu za suncobrane jeste odavanje priznanja istima i koji će se ovom gestu veoma obradovati i biće prilježniji u sledećim akcijama a oni drugi, crveno-beli će dobiti pod suncobranim ujednačene i naglašene stolove i stolice u bojama koje ih identifikuju i ta uredba je u pripremi.
Opaska 7
Veoma se pozitivno može vrednosvati ova udeja ujednačavanja tipa suncobrana po pitanju obojensti jer to znači uklanjanje nekoliko desetina hiljada postojećih u raznim bojama, preterano raznolikih i uvođenja jednoobraznih a to će bitno da unapredi industriju suncobrana i tendi, dobiće novi zamah, otvoriće se obimno tržište, pa kad već nije uspelo sa topljenjem čelika onda tkanje i bojenje platna za suncobrane može snažno da uveća BND i zaposli značajan broj besposlenih.
Opaska 8
Konačno je ovim činom uzdrmana dizajnerska mafija i vlasnici brendova belosvetski a kačili su za pare svoje oznake po suncobranima beogradskim i koji su do sada diktirali formu i boju reklama, Uzbunili su se vlasnici brendova u boji, Coca Cola, razna piva i napitci koji bi odudarali zbog svojih živih boja od novog gradskog imidža te sada njihovi dizajneri rade ubrzano na pronalaženju novih formi reklama u skladu sa novim Beogradskim pravilima da ne bi štrčali sa svojim stereotipnim bojenim arte faktima.
Opaska 9
Godišnja doba do sada nisu išla na ruku stvaranju i održavanju gradske slike i urbanog ambijenta i zato je podržana oluka da se suncobrani razlikuju od drveća u proleće kad sve ozeleni pa je taj kontrast poželjan jedno vreme a posle, kad dođe jesen i zima bude kolorit u skladu sa drvećem opalog lišća kad je sve sivo.
Opaska 10
Dakle, sa ovim namerama sve se menja na bolje, biće jednostavnije jer kad se vidi crno-belo-nijanse sivog onda se zna da je to mesto za relax, odmor i romantiku a ne da se građani neprekidno, lutajući gradom stalno pitaju šta da izaberu i pod koju boju da se smeste, posebno je to bilo dramatično jer zamislite situaciju gde ona hoće plavo a on zeleno i onda dođe do prepirke, ugrožavanja ljudskih i emotivnih prava i na kraju rastave ali ima i problema čak i ako boju izaberu šta pod kojom bojom smeju ili šta treba da rade.
Opaska 11
Beograd će najzad biti prepoznatljiv, sasvim različit od drugih gradova koji su neuredno šaroliki i još se bezobrazno hvale tom raznolikošću a ne vide da se utapaju u globalističku sliku uniformnog i totalnog sveta. Borba za posebnost i otpor globalističkom nasrtaju na nacionalni identitet se može voditi na različite načine, evo primera iz Beograda ne samo bacanjem đubreta koje kude po gradu, već i putem jednako obojenih suncobrama pri kafićima.
Ovo nije opaska
Najzad, uz sve prednosti koje uredba o boji suncobrana donosi Beogradu ipak se može iskazati i određena bojazan zbog mogućeg širenja virusa začetog u toku priče o Beogradu na vodi. Virus se širi, sve ide iz jedne glave koja nema potrebu da pita ponekad okolo šta i drugi misle, ne da bi ih poslušala, samo da čuje. Ali, još uvek je sve dobro, nisu se srećom još zagledali u grb Beograda jer tamo ima neke boje.