Proteklo je sedam vekova kako su Inke, postupajući po volji vladaoca Pachacuti za njegove i potrebe carstva u Andima, na planinskom vencu Urubamba a na 2.300 metara visine iznad okeana izgradile obitavalište i svetilište ili religisko utoćište za vladara koga su smatrali božanstvom prisutnim na zemlji. Arheolozi, koji posle uvek dođu i prekopavaju zaostavštinu i tumače je na osnovu preostalih kamenčića, tamo nisu našli uobičajene atribute i sadržaje gradskog ambijenta već samo zgrade i odaje za boravak vladara i bavljenje religiskim ritualima. Na toj planinskoj vrleti u visinama bliskim beskonačnom nebu, vladar je tražio, očiju uprtih u prostore gde pravo Božanstvo stoluje, odgovore na pitanja koja se ne postavljaju izgovaranjem reči, samo mislima a koje je samo on imao pravo da ima.
Usled toga, zbog vere vladaoca da je samo odatle, sa sasvim nepristupačne vrleti moguće dopreti do odgovora od samog stvaraoca sveta kome je sve dostupno i poznato, iznikla je arhitektonika Machu Picchu, učinjena na mestu gde ljudskom logikom nije moguće graditi grad pa ni sada . Na strmini i nepristupačnom usponu arhitekti, sledeći potrebu vladaoca u iznudi su savladavali planinski greben, građevini je napravljen oslonac usecanjem u stenu nizom terasa, izgradnjom podzidanih kaskada uz kroćenje voda iz tla i onih sa neba, sve bez metalnog alata i točka, golim rukama prenosili su gromade stena i klesali ih kamen o kamen. Nadljudski napor je uložen, moguć samo uz beskonačnu veru u mogući dobar ishod, možda uz blagonaklonost onog od koga je vladaoc očekivao odgovore, da se izgradi zdanje za savremenog žitelja planete nepojamne lepote i sasvim autentično. Grad iznuđen potrebom vladaoca koji je težio da se poveže neposredno i bez prepreka sa božanstvom negde u kosmosu ili je možda hteo da stvori mesto za slanje poruka ka svetu odakle su Inke pristigle. Suština tog kulturnog modela ni do danas uz sva znanja savremenih mislioca nije proniknuta, ostalo je da se nagađa upravo kao što je i Pachacuti činio očekujući odziv od sebi nadređenog božanstva.
Posle svega, španski konkviskadori, kad su došli, ubili su Atalualpa, poslednjeg vladaoca Inka i vođeni trenutačnim lukrativniom interesom nisu našli ništa njima potrebno u Machu Picchu, verovatno su uzeli ono što su smatrali da im je kao osvajačima pripadalo i zaboravili čudesno mesto, veza sa božanstvom koje nisu poznavali bila im je izlišna. Onda su izgradili Cusko na brdu gde su sakupljali plemenite metale i držali kontrolu nad prostorom sa visine, a gradili su svoja mesta uz morsku obalu gde se poharano i doneto sa planine tovarilo u brodove ka Evropi. U iznudi su, tako je bilo najefikasnije i korisno za promociju Španske moći i opstanak na osvojenom tlu, ponavljali urbanu matricu prenetu iz španskih gradova ne pokušavajući da shvate osvojeni prostor, niti ih je kultura pobeđenog carstva Inka zanimala, doneli su svoj kulturni model i nametnuli ga bez kompromisa jer sve zatečeno im nije bilo potrebno i nije obezbeđivalo dovoljne uslove za ostvarenje namere sa kojom su tu došli.
Inke i Španci su gradili zdanja tražeći odgovor na svoje potrebe, u iznudi, u skladu sa svojim, svako svojim, kulturnim obrascem i tako je neizbežno došlo do smene civilizacijskog kodeksa. Promena je bila neminovna jer između dve kulture, jedne koja je trajala na Andima nekoliko stotina godina i one pristigle sa drugog kontinenta nije bilo ničeg zajedničkog niti je postojala potreba za razumevanjem, posebno ovih drugih što im se ne može počitavati i prebacivati jer su delovali u okviru važećeg modela nastalog pošto je ambiciozni Kolumbo preplovio okean i otkrio novi svet. Onda su ga sledili mnogi uglavnom naoružani do zuba ali i sa građevinskim alatom i uzornim znanjem o arhitekturi. Naravno, iz toga je sledila i temeljna promena arhitektonskog jezika na Andima kao što se i na drugim mestima diljem planete bezbroj puta u istoriji događalo kada se dva kulturna modela sukobe a jedan se pokaže uspešniji i stekne pravo da nametne svoju arhitekturu. Arhitekturu kojom obeležava stečeno vlasništvo i pokazuje na postojan način prisustvo svoje kulture i naravno, vlasti. Sve u iznudi, posebno arhitektura kao što je već, davno, apostrofirao Praotac.